Nova ja

Part 20.

Okrenula sam se. Ispred mene se nalazio Nik. Nije imao iznenadjenu facu kao prosli put kada sam ga srela. Bilo je tu malo uznemirenosti ali straha nikako. U ocima mu je sevala neka zloba. Usne su mu se razvile u neki polu osmeh koju mu je odlicno isao uz oci.
Na trenutak sam osetila olaksanje jer je to neko koga ja poznajem. Ali kada sam malo bolje pogledala uocila sam tu zlobu.
Nasmesila sam se. Ali njemu je i dalje na licu sevao onaj zlobni osmeh. Pazljivo sam birala reci. "Zdravo Nik. Otkud ti ovde?"-"Zdravo Ana. Bio sam u prolazu. Svratio sam kod Mile. Nije joj dobro ovih dana. Sta ti jr? Delujes uzrujano." Na licu mu je i dalje bio onaj isti osmeh kao kada sam se okrenula. Malo sam ga zagledala. Izgledao je iscrpljeno. I pored onog zlobnog osmeha nije delovao strasno i ako se trudio.
"Ma nista, samo sam umorna od skole." Pokusala sam da slazem ali me je izgleda provalio ali nista nije rekao. "Mila ne dolazi u skolu vec par dana. Sta joj je?" Pitala sam pokusavajuci da ga navedem da promeni izraz lica ali mi nije uspelo. Nekako provali sve koje pokusaje da skrenem sa teme. To me je plasilo. I ako ga dugo znam pocela sam da osecam neki strah. A kako i ne bih kada je njegov zlobni pogled konstantno na meni a osmeh mu se nije ni malo promenio. Jos i taj stav. Kao da ceka nekog koji ce svakog trenutka da naidje i da me povrede.
Pocela sam da primecujem kako sttah manipulise mojim telom, a izgleda da je i on to primetio pa se malo problizio. Lica su nam bila skoro skroz jedno do drugog. Valdala je tisina. Osecam kako mi srce brze lupa i kako hoce da iskoci, ali to nije zbog toga sto mi se svidja, naprotiv, ne svidja mi se uopste. To je bilo zbog straha. Straha od neceg nepoznatog. Kao da cekam da neko iskoci i da me otme ili ubije.
Taj osecaj me vec duze vreme proganja ali ne znam zasto. Stalno je prisutan kada sama setam, ili kada sretnem nekog na ulici ili ako primetim da neko ide iza mene, odmah ubrzam.korak, srce se takodje ubrza kao i disanje. Pocinje da me hvata panika. Ali ne i ovog puta. Sada samo srce brze kuca.
Pokusavam da ostanem mirna ali mi i ne uspeva bas. Napokon je prekinuo ovu jezivu tisinu medju nama. Osmeh mu je sada postao prijateljski ali ne i pogled. Bilo je neceg laznog u tom osmehu. Neceg sto mi je ulio jos vise straha. "Ma bolesna je nesto." Rekao je to kao da ga ni ne zanima. Hteo je samo da ato predje sa te teme. Priblizio mi se jos malo na sta sam se ja malo odmaknula. Ponovo mu se javio onaj zlobni osmeh. "Je l' me se ti to plasis?" Rekao je ko od sale. Pogledala sam ga pokusavajuci da prikrijem strah, nervozu, paniku... Sve sto je vladalo mojim telom. Pokusala sam sto hladnije da odgovorim da ne bi provalio. "Ne, nego mi smeta kada mi se neko unosi u facu." Rekla sam potpuno hladno. Na trenutak je bio zbunjen i mogla sam provaliti da se  nije nadao tome. Ali samo na trenutak.
"Je l' jeste?" Pitao je. Znala sam da ne treba da odgovorim na to samo sam podigla obrvu. Poljubio me je ali sam ga ja odmah odgurnula. Bila sam zatecena, ali i on je bio malo. "Skloni se od mene! Na sta ovo lici?!"-" Daj ne pravi se. Znam da sam ti se svidjao a mogu primetiti da i jos uvek. Slobodno reci, vise nema Marka da te nagovara na suprotno."
U tom trenutku sam osetila bes, tugu, razocarenje, ljutnju. Sve moguce!
"Jesi nekada, ali vise ne! I jos si sa mojom najboljom drugaricom! I da se nisi usudio ikad vise da spomenes njegovo ime! Je l' ti jasno?!" Vec sam pocela da visem. U sledecem trenutku drzao se sa obraz jer sam mu udarila samar sto sam jace mogla.
Nikad toliko zbunjenosti i besa nisam videla na necijem licu. "Nikada vise! Je l' ti jasno?!" Povikala sam i prosla pored njega.
Pozurila sam kuci. Nikada nisam bila besnija i vise razocarana. I dalje ne mogu da verujem. To je Milim decko! I jos se usudjuje da spominje Marka! Uletela sam u stan i odmah u svoju sobu. Pocela sam da setam po sobi kako bih se smirila ali nije pomoglo. Pogledala sam kroz prozor i videla da neko stoji pored breze, pored zgrade. Imao je crnu trenerku i kapuljacu pa nisam mogla da mu vidim lice. Kada je primetio da sam ga videla okrenuo se i otisao. A ja sam ostala da gledam kroz prozor. Ne razumem sta se ovde desava!