Nova ja

Part 17.

Otisle smo kuci. Nisam imala snage da razmisljam o bilo cemu. Resila sam da spavam pa da ujutru o svemu lepo da razmislim. Ali san mi nikako nije dolazio. A kada bi dosao u njemu je bio Mark. Takoe srecan, nasmejan, voljen. A ja sam mu sve to uzela. Indirektno ja sam bila kriva za njegovu smrt. Znala sam to. Mislim da i ostali to misle ali ne zele da kazu da me ne bi jos vise povredili. Ali ne znaju da me ne mogu vise povrediti. Mene je njegova smrt slomila. Skroz. Napokon sam zaspala. Sanjala sam opet Marka. Bili smo tako srecni. Setali smo i pricali. Nisam zelela da se taj san zavrsi. Zelela sam da se nikad ne probudim, da zauvek ostanem zarobljena ovde, sa njim. Ali naravno moj zivot je uzasan pa sam se probudila. Nisam htela da otvorim oci.  Bila sam lepo raspolozena. Jos sam osecala njegovu ruku. Cula njegov glas. A onda sam otvorila oci i sve je propalo. Surova realnost je, kao da joj nije bilo dovoljno, sasula u lice njegovu smrt. Cim sam izasla iz stana naisla sam na gospodju Leu. U njenom stanu je bilo puno ljudi. Nosili su neke kutije. "Dobar dan gospodjo Lea. Sta se to desava?-"Zdravo Ana. ovaj... mi se selimo. Entoni i ja mislimo da je tako najbolje. Dosli smo ovde da prezalimo jednog sina, a izgubili smo i drugog. Ako zelis mozes otici do Markove sobe i uzeti bilo sta sto ce te podsecati na njega. Udji slobodno." Lice gospodje Lee je bilo suvo, naduveno od plakanja. U ocima joj se videla tuga, ali kao da se  vec pomirila sa tim. Za malo vise od godinu dana izgubila je oba sina i ona je ovako ravnodusna? Pa dobro mozda ona tako ispoljava bol. 

Usla sam unutra. Sve je bilo u haosu posto se sele. Gospodin Entoni nije  bio  kuci, sto mi je odgovaralo jer ne bih mogla da se nosim sa tim ako me on krivi. Krenula sam ka sobi dok je gospodja lea pricala a radnicima. Stojala sam na vratima. NIsam imala hrabrosti da udjem. Stojala sam tako neko vreme dok me nezni glas gospodje Lee nije prekinuo. "Udji  slobodno. Radnici su otisli, docice oponovo sutra." A zatim otisla u kuhinju. 

Posla sam polako unutra. Sve je bilo isti kao pre par dana kada sam bila kod njega. Neuredan krevet koji nije stigao da namesti jer je uvek kasnio negde. Sto pun knjiga i svesaka. Neke stvari po stolici. Kao da nije ni otisao, kao da je ustao malopre i kao da ga ja cekam da se spremi da idemo u skolu. Ali on nece doci. Nikada vise. Suze su mi polako krenule niz obraz. Samo sam plakala i sedela. Cekala sam nekog da me utesi ali njega nema. Cula sam da dolazi gospodja lea pa sam obrisla suze. "Draga ja moram da izadjem. Moram da sredim neke papire. ZNam da ti je sve ovo tesko palo. Ostani malo tu ako ce ti biti lakse. Entoni dolazi tek sutra. Izvoli kljuc, kada zakljucas ponesi ga sa sobom, imam ja rezrevni." Samo sam klimnula glavom. Posle par minuta cula sam da je zatvorila vrata. Ostala sam potpuno sama u Markovoj sobi. To je ono sto mi je bilo potrebno. Samoca. 

Pogledom sam prelazila preko sobe u potrazi za necim sto ce me uvek podsecati na njega. Uzela sam jednu praznu kutiju iz hodnika. U nju sam stavila nase slike, ali i slike Marka sa bratom a i one na kojima je sam. Uzela sam jos par sitnica koje je jako voleo. Kada sam uzela njegov omiljeni autic ispao mi iz ruku pod krevet. Savila sam se da ga potrazim. Ispod nasm nasla jednu svesku. Isprva sam mislila da je za skolu. Ali nije bila. Iz nje je ispala slika sa stricem. Mislila sam daje bacio tu sliku. Otvorila sam prvu stranu a na njoj je pisalo Markov  dnevnik 6.. Otvorila sam i videla da je ispisano samo pola sveske. Ako je ovo sesti deo znaci da ih ima jos pet. Pocela sam da ih trazim po sobi. Znam da nije lepo da citas tudje dnevnike ali takodje znam da Mark nije osoba koja pise dnevnike tako da je ovo vise od jednog obicnog dnevnika. Trazila sam ih sledecih pola sata ali bezuspesno. Sela sam na krevet da razmislim. Pogled mi je pao na jednu drvenu kutiju na polici. Ustala sam i uzela je. Pokusala sam da je otvorim ali je bila zakljucana [a sam resila da je celu ponesem. Cula sam da se vrata otkljucavaju pa sam brzo preko kutije stavila knjigu sa police. Na vratima se pojavila gospodja Lea. "Zdravo, bas sam sada krenula" rekla sam dok sam oblacila moju omiljenu Markovu trenerku. " Hvala vam na svemu. Zaista mi je prijalo. Trebalo mi je ovo da se oprostim sa njim i da stavim sebi do znanja da je otisao." Nasmesila sam se blago. Uzvratila mi je osmeh i nezno rekla. "Nema na cemu. Znam kako ti je. I ja stalno dolazim ovde. Inace odlazimo tek sledece nedelje pa ako zelis, tj. kada se osecas usamljeno mozes doci ovde." Samo sam se nasmesila u zagrlila je. Otisla sam kuci i pravo u svoju sobu.  

  Legla sam na krevet da odmorim jer sam znala da me ceka duga noc!

______________________________________________________

Zelim da vam preporucim pricu "Ljubav sve nadjaca" od Newgirlandwriter 

I pricu "Los||ZaynMalik" od liamovakucka.