Nova ja

Part 10.

Nasla sam se sa Milom i krenule smo u bolnicu na praksu. Posto je bio pocetak skolske godine nismo imali bas puno toga da radimo. Na pauzi Mila me je povukla sa strane da razgovaramo. "Sta ti je? Je l' si plakala?"-"Ne, otkud ti to?"- "Ne znam, tako izgledas. Pa dobro. Nego je l' sve spremno za veliki dogadjaj?"-"Kasnije idem sa mamom da proverimo jos neke detalje. Tako sam uzbudjena!"-"I ja, i ako nije moj osamnaesti. Je l' bi ti smetalo da i Nik podje sa mnom?"-"Ne naravo. Rekla sam ti da mi je sasvim uredu da vi budete zajedno."-"Ah znam, ali bolje je da te ipak pitam. Ne zelim da te oneraspolozim. Nego je l' si primetila da je Riv cudan u poslednje vreme? Sinoc je dosao oko pola dvanaest kuci, izgledao je veoma zabrinuto. Kada sam pokusala da popricam sa njim samo mi zalupio vrata."-"Ne znam, nisam primetila, ne vidjam ga nesto puno u poslednje vreme." Ovo zadnje sam slagala, i ona mi je poverovala. Znaci tek u pola dvanaest je dosao kuci. Pitam se sta je radio skoro sat vremena.

Zavrsile smo oko 11, a ja sam pozurila kuci jer sam morala sa mamom do restorana u kom slavim rodjendan da poradimo na nekim detaljima. "Dobar dan, izvinite malo smo u zurbi, sinoc je u jednom od nasih restorana, na periferiji grada, bila pucnjava, verovatno ste culi. Sve u svemu ovako smo planirali dekoraciju, da li vam se dopada?"  Rekla je gospodja koja vodi restoran. Mama je ostala da se dogovara sa njom a ja sam iskoristila tu priliku da se malo prosetam po restoranu. Sala je bila prelepa. Velika, puna okruglih stolova, a na sredini nije bilo stolova, taj deo je malo uzdignut. Pretpostavljam da sluzi za ples, u uglu jos jedan deo malo podignut sa naznakama da je to mesto za bend, ili ko vec peva na proslavi. Nastavim dalje. Posla sam nekim hodnikom ciji su zidovi bili puni svakakvih slika, od mrtve prirode do vasione. Na kraju hodnika su bila vrata koja su mi bas privukla paznju jer su bila snezno bela, mislim sve je bilo belo ali ova vrata su nekko drugacija. Nisam mogla da odolim, usla sam. To je bila neka kancelarija, kao i sve ostalo-bela. Cak i police, sve! Ta zena bas voli belu. Paznju mi privuce jedna slika na stolu, jer je, za ne poverovati, imala braon okvir. Naravno opet moja radoznalost nastupa. Prisla sam stolu i uzela sliku. Bile su tri odobe, mada je jednu prekrila moja ruka. Jedna od tih bila je gospodja koja vodi restoran a druga... Druga je bio onaj gospodin od sinoc u cijoj sam kancelariji nasla sliku tate i njega. Taman da pomerim ruku da vidim trecu osobu kad su se vrata otvorila. "Sta ces ti ovde?" pitala je pomalo besno, "Izvinite zalutala sam, nije mi bila namera da njuskam okolo."  -"Verujem da nije. Nema veze, sta je bilo bilo je, sada te molim da napustis kancelariju." -"Izvinite jos jednom." rekla sam posramljeno "Ne brini, desava se stalno. Jednostavno ih privuku ova vrata. Ne ljutim se. A sad dovidjenja, vidimo se na tvom rodjendanu." Rekla je uz pravi prijateljski osmeh, izgleda da je navikla na ovo. Posla sam u salu, i tamo me je cekala mama. Bila je odusevljena mestom. Posle smo kuci."Znas da imamo nove komsije? Doselili su se neki ljudi u stanu prekoputa naseg. Mislila sam da odemo veceras do njih da se upoznamo."-"Vazii." Imala sam taman dovoljno vremena da se spremim za skolu. Ali u glavi mi je stalno bila ona slika. Ko je treca osoba na slici? I naravno opet je pobedila moja radoznalost. Morala sam da saznam ko je to, i kakve veze ima ona sa covekom od sinoc?

Otisla sam kuci. Stavila sam telefon na punjac, upalila. I dalje nije bilo ni traga od Riva. Izgleda da je preozbiljno shvatio to da damo sebi dve nedelje. Nema veze, imam vremena da se fokusiram na pronalazenje veze izmedju mog oca, coveka od sinoc, i coveka od sinoc i zene u cijem restoranu slavim rodjendan, kao i ko je misteriozna treca osoba na slici. Ali ipak moram malo da odgodim svoje istrazivanje i usresredim se za skolu. Isturirala sam se. Obukla sam svetlo plave farmerke, srcenu majicu i iste takve starke, uzela jaknu, ranac i kljuceve i posla u skolu.

Posto sam malo kasnila, nasla sam se sa drustvom u skoli. Mile nije bilo. Upitala sam gde je a oni su mi pokazali u pravcu devojke i decka. To su bili Mila i Maks. Tako su slatki, i idu jedan iz drugog. Nije mi ni malo bilo zao sto nisam na njenom mestu. Usli smo u ucionicu, poceo je cas, 5 minuta kasnije usao je jedan decko, koji je kako  je razredna rekla, novi ucenik. Pre par dana se doselio u nas grad. Seo je iza mene. Okrenula sam se i predstavila "Zdravo ja sam Ana."-"Zdravo ja sam Mark." rekao je pomalo stidljivo. Sledecih pet minuta svi su se upoznali sa Markom. Nakon skole posla sama kuci. Imala sam osecaj da me neko prati , okrenula sam sei videla Marka. "Je l' ti to mene pratis? Haha, salim se" rekla sam i nasmejala se. Pogledao me je zbunjeno, pa se nasmejao. "Ne, zivim u blizini. Vidimo se u skoli, ja moram ovde da svratim. Cao"-"Caoo."

Nastavila sam sama. I dalje nije bilo ni poruke od Riva. On danas odlazi, ali varca se taman za moj rodjendan. Nadam se da ce doci. Ne zanm ni da li se predomislio oko svega onoga sto je rekao. Ja nisam ali ako uskoro ne bude neke poruke od njega stvarno cu poceti da mislim da nije stvarno sve ono mislio. Mozda se uplasio posle one noci, i shvatio da je sigurnije bez mene, ah vreme ce pokazati. Za sad znam da pocinjem da ga volim, ali to lako moze da se promeni. Dosla sam kuci. Mama je vec bila spremila veceru. Posle vecere sam se povukla u sobu da ucim. Negde na pola ucenja mam me je prekinula. Trebalo je da idemo kod novih komsija. Ustala sam pomalo nevoljno,  sredila se malo, i za 10 min smo bili kod njih. Ali ono sto cu veceras videti nisam mogla ni da prepostavim!