Nova ja

Part 8.

"Hej Riv, otkud ti sad?" rekoh sa primetnom  iznenadjenoscu u glasu."Dosao sam da razgovaramo. Budi ispred zgrade veceras u devet, docicu po tebe da razgovaramo."  rekao je sa takvom ozbiljnoscu da sam se uplasila sta da se desilo nesto lose. Pogledala sam na telefon bilo je 13:10, pozurila sam jer me Mila vec ceka. Nasle smo se kod parkica, naravno nista joj nisam rekla. Bila je nasmejana. "Dogovorila sam se sa Nikom da se vidimo veceras, recicu mu da zelim da budem sa njim" Nezno sam se nasmesila na to, mada ona nije ni primetila jer je bila sva u oblacima. Za pet minuta smo bile kod skole. Pozdravile smo se sa drustvom i posle na cas. Mislim da je ovo prvi put da ja jedva cekam da se zavrsi skolski dan prvog septembra. Nikada nisam bila ovako nestrpljiva. O cemu li to zeli da razgovara? Ah ne preostaje mi nista drugo nego da se strpim do veceras u devet. 

Usli smo u ucionicu i zauzeli nasa uobicajna mesta. Cela nasa ekipa sedi jedan do drugog. Poceo je cas, pa sledeci, pa sledeci... I ako smo zavrsili u 6h, na sta sam navikla, cinilo mi se kao vecnost. Na par trenutaka sam zaboravljala na Riva kad sam sa drustvom, ali cim bih ostala sama samo sam njega imala na umu. Posle skole sam otisla na pice sa drustvom iz skole. Pogledala sam na sat, bilo je 20h. Kako vreme brzo prolazi! Otisla sam kuci. Mama je spremala veceru, insistirala je da jedem pa sam jela, ako nisam imala apetit. Pa, ocigledno je zbog cega. U 20:45 sam otisla u sobu, tek tada sam uspela da se izvucem, malo sredila kosu, stavila parfem i pocela da smisljam sta da kazem mami gde idem.

Bilo je 20:55, otisla sam do mame i rekla "Mama idem na pola sata-sat do Nine, nije problem?" "Ne, nije. Nego ceo dan ste bile zajedno. Ali dobro nema veze, nemoj da ostanes duze, sutra ides u skolu, a i imas praksu." Poljubila sam je u obraz, uzela patike i izasla. Tacno u 21h bila sam ispred zgrade. Ne volim da nekog da cekam, pa tako ni ne volim mene da cekaju. Par minuta kasnije stala su crna kola ispred mene i ja sam usla.

 "Zdravo Riv." rekla sam sa malim smeskom na licu. Uzvratio je veoma ozbiljno "Zdravo Ana." Nije se cak i nasmesio! O BOze sta se to desilo?! Vozili smo se neko vreme, nisamo progovarali ni rec. Napokon ja sam prekinula tu jezivu tisinu. "Hoces li mi bar reci gde idemo? Ili o cemu se radi?" -"Ne brini uskoro stizemo."  rekao je ni ne pogledavsi me. Vozili smo se jos nekih 10 minuta pre nego sto smo stali. Bio je to kafic izvan grada, cula sam za njega ali nikada nisam bila. Delovalo je lepo. Izasli smo iz kola i posli kad kaficu. Basta kafica je bile prelepa. U jednom uglu se nalazila fontana a u drugom zid prekriven cvecem, idealan za slikanje. Petpostavljam da se ovde odrzava veliki broj proslava cim je ovako uredjeno. Usli smo unutra i seli za jedan sto u uglu. Unutrasnjost je bila skromna ali otmena. Kada smo seli stalno se okretao, mislim da je proveravao da nema nekog poznatog. Zasto me je doveo ovde ako ne zeli da me vide sa njim?!

"Mozes li prestati sa tolikom misterijom i reci mi o cemu se radi?" Pogled mu je jos jednom preleteo preko prostorije a onda se zaustavio na meni. U toku celog puta me nije ni jendom pogledao, tek sada. U ocima sam mu videla zabrinutost i uplasenost. Sta je to toliko lose?! Poceo je "Znas da mi se svidjas. Hteo sam za nas nesto vise, i jos uvek zelim. Ti razmisli da li i ti to zelis. Nikad nisam mislio da cu nesto ovako jako osecati prema jednoj devojci. Pogotovo prema tebi. Ne gledaj me tako, nisam mislio nista lose, nego tebe znam jos od malena i smatrao sestrom, ali... Ne znam sta se dogodilo. Onog dana kad si dosla kod nas, onda kada smo tek dosli sa mora, nesto se promenilo. Bila si lepsa nego ikada, bila si tako spontana, bez sminke, bez lazi. Kada sam te ugledao osetio sam neki cudan osecaj u stomaku, ali nisam se obazirao na to. Ali sam sve vise mislio o tebi, i onog dana kada smo izasli, popio sam malo vise i osecanja su me savladala, znam da nije smelo to da se desi ali... Kada sam pokusao ponovo da te poljubim a ti si se sklonila nisam znao sta da mislim. Mislio sam da cu da unistim nase prijateljstvo a i tvoje sa Milom. Jednostavno nisam mogao vise to da drzim u sebi. Mozda je to i pogresno, ali je to ono sto osecam. Znam da i ti mene gledas kao brata ali sam se ipak nadao. Dobro je imati bar malo nade" Zavrsio je. Glas mu je malo drhtao kada je sve to govorio, i izbegavao je da me pogleda u oci. Razmisljala sam sta da mu kazem. Da li da mu priznam sta osecam? Znam da je lose priznati decku sve to ali on nije kao ostali, a i vidi se da mu je stalo.Pogledala sam ga u oci posto je on izbegavao da pogleda u moje.

"Iskreno nisam sve to ocekivala. Moram priznati da se i kod mene nesto promenilo onog dana kada kada ste se vratili sa mora. Ali nisam ocekivala da ce i kod tebe isto to da se desi. Ali ne znam koliko je ovo pametno. MIslim da je ipak bolje da malo sacekamo da vidimo da li je to prolazno ili... Ti uskoro ides, tacnije za tri dana, a dolazis za dve nedelje, zar ne? Eto imamo dve nedelje da razmislimo o svemu ovome. Za dve nedelje cemo se opet naci ovde da razgovaramo. Vazi?" Zavrsila sam i stavila ruku preko njegove. Imala sam nezan osmeh na licu. Pogledao me je u oci a na licu mu se pojavio osmeh. Bila sam ponosa na sebe kako sam resila ovo. Odrasla sam. Verujem da bi i tata bio ponosan na mene da moze da me vidi ovako odraslu!

Gledali smo se tako par minuta a onda je on izvukao ruku i promenio izraz lica iz zaljubljenog u ozbiljan. " Nije ovo razlog zbog cega smo dosli cak ove. Mislim hteo sam da razgovaramo o ovome ali i sama znas da za to nije potrbno otici izvan grada, zar ne? Ono o cemu sam hteo da razgovaramo je..."  Prekinula ga je buka od napolju i vrisak ljudi. Sledeceg trenutka upala je grupa ljudi u kafic i poceo je pucanj. Riv me je gurnu na pod i pao preko mene. Pokazao mi da cutim, izvadio pistolj i opalio par metaka. Zasto nosi pistolj?! Da li je ocekivao ovo da se desi? Nista ne razumem! Zatim me je uhvatio za ruku i povukao ka zadnjem izlazu. Licili smo na Boni i Klajda. Haha. Ana nije vreme da mislis o tome! Ali tamo nas je cekao jedan decko sa maskom na licu i pistoljem u ruci uperenom u mene. "Znao sam da ces krenuti ovuda. Ti mene ne poznajes ali ja tebe znam odlicno! Kao i tvog..." Zastao je. I ako se nije  videlo od maske znala sam da se smesi od zadovoljstva sto nas je uhvatio. I dalje je cutao. Izgledalo je da uziva da me drzi u neizvesnosti i da me gleda ovako zbunjenu i uplasenu. Pogledala sam u Riva, on nije bio toliko uplase. Izgledalo je da zna o cemu se radi. Zar sam ja jedina koja nista ne razume?! Pogledala sam opet u tajanstvenog decka a zatim...