Nova ja

Part 25.

Svaki dan mi je bio gotovo isti. Kada se probudim sledi terapija, lekovi, vezbe i svasta jos, a posle svega i Klejova licna terapija.

Mnogo mi pomaze ali napredujemo tako sporo. Ima puno strpljenja, i to mi se svidja. Volela bih da i ja imam tako puno strpljenja, ali nemam. Ljuta sam na sebe sto ne mogu da se setim svega. 

Svakog dana dodajem jos jedan mali deo u toj puzli, ali svaki moj pokusaj da slozim citavu sliku zavrsi se jakom glavoboljom i kratkom nesvesticom. Imam osecaj kao da je nikad necu zavrsiti.

Flashback:

Pokupila sam svoje stvari i otisla. Mislim, sta mi je drugo ostalo kada me je Riv bukvalno izbacio izkuce! Ali naravno, nisam ja otisla kuci i legla da spavam. Ne, nikako! 

Usla sam u svoju sobu tiho da ne bih probudila mamu. Nemam vremena da joj objasnjavam sta se desilo, a ako joj kazem ona ce zvati policiju a nekako imam osecaj da je to pogresno.

Uzela sam Markove dnevnike i pocela da citam. Svakom sledecom stranicom sam bila vise iznenadjena. I ako je bilo sest dnevnika, ne tako tankih, ja sam ih sve procitala za 2,5 h.

Nisam mogla da verujem kakav je to covek! Markov prvi dnevnik pocinje dva dana pre smrti brata. Njemu je to sve bilo cudno. Posumnjao je na strica, i njegove sumnje su se ispostavile tacne.

U ovim dnevnicima se nalaze dokazi o svim ubistvima Markovog strica. Mislim ne bas svim nego samo onim posle Toma.

Tom je takodje otkrio svog strica. Cuo je jedan njegov razgovor i umesto da kaze nekom rekoa je stricu, sto je bilo veoma pogresno. Stric je pokusao da ga ucutka ali nije islo, i na kraju je uradio ono sto je uradio, ubio dvanaestogodisnjeg decaka jer nije mogao da se izbori sa njim!

Koliko vidim Mark je pokusao da se suprotstavi stricu ali nije uspeo. Jadan Mark! Mogao je da se obrati meni za pomoc. Ah samo da sam znala.

U jednom trenutku sam htela da ih odnesem u policiju ali sam onda shvatila da bih prosla kao Mark i Tom. Pre bi oni poverovali 'uglednom' biznismenu nego meni i dnevnicima mog mrtvog druga. A i sigurno ima svoje ljude u policiji. Verovatno bi rekli da je Mark samo bio ljut sto je izgubio brata i svalio krivicu na nekog.

A onda sam se setila da nisam pogledala flesku koju sam uzela iz Markove sobe. Potrazila sam je i nasla. Uzela laptop i sela na krevet. Na flesci je bio jedan video. 

Pustila sam ga. Na njemu je bio Mark. Sedeo je za stolom u svojoj sobi. Bio je datum u uglu, datum kada sam otisla da se vidim sa Rivom, datum kada je on upucan. Nikad necu prezaliti to sto sam otisla da se vidim sa Rivom te veceri!

Nisam ni primetila da su mi obrazi mokri od suza. Skupila sam snage i pustila video. 

"Zdravo. Preskocicu onaj deo 'Ako gledate ovo znaci da nisam vise sa vama...' jer se to govori samo u filmovima. Logicno je da sam mrtav ako gledte ovo jer da sam ziv rekao bih vam licno. Nadam se da ce ovo naci osoba koja mi veruje i koja nece ovaj video iskoristiti u pogresnom smislu. Ovaj video snimam iz razloga da bi osoba koja ga pronadje imala i moje usmeno priznanje da je sve u onim dnevnicima tacno. Imam i dokaza za to, ali necu sada o njima. Znam da zvucim kao neki bloger ali verujte mi ovo nije ni nalik tome. To vec znate ako ste procitali moje 'dnevnike'. A sada... Uh ovaj prokleti telefon, sta?! O Boze!" 

I tu se video zavrsava. Otprilike to je u vreme kada je posao u parkic. Kad bih samo znala ko mu je i sta javio. Pretpostavljam da je nesto vezano za napad.. Mislim da je vreme da ovo pokazem Rivu. 

Flashback end

I opet se vracam u realnost. Tako se nespodobno osecam jer ne mogu svega da se setim. Pocela sam da hodam. Izgleda da je Klej bio u pravu, to je bila samo trenutna pareza. 

Jos uvek ne znam sta im se dogodilo. Klej je rekao da nije ovlascen to da mi kaze, verovatno je nesto lose. Rekao je da je sutra vazan dan za mene. Mozda ce mi napokon reci sta se dogodilo.