Nova ja

Part 7.

Otisla sam u kuhinju. Za stolom je sedela Mila, izgledala je zamisljeno, kao da planira nesto. "Sta ti je?" Pogledala me je, i dalje je bila zamisljena. "Nista, samo mi se ucinilo da te je Riv gledal cudno danas. Nije skidao pogled sa tebe." Ah zar ona mora sve da primeti? Malo me je hvatala panika. Nisam znala sta da kazem, kako da se ponasam. Plasila sam se da ne provali.
"Nisam primetila. Verovatno ti se samo ucinilo." Rekla sam sa takvom sigurnoscu da sam cak i sebe ubedila da se to nije desilo. Slegnula je ramenima i gledala negde u daljinu.
Vecerale smo i otisle na spavanje. Legle smo pre 12, sto je bilo cudno kada nas dve zajedno spavamo. Priznala mi je da se cula sa Nikom i da ce se videti prekosutra. Pitala me je da li mi to smeta. Meni naravno ne smeta, jer sam ga stvarno zaboravila. Sada na umu imam samo Riva, ali ona to ne zna, i ne sme da sazna! Bilo je i previse ocigledno da ce se njih dvoje smuvati, ali nema veze.
Probudila sam se oko devet, Mila je jos spavala. Nerviralo me je to sto ne mogu opet da zaspim. U glavi mi se stalno vracala slika Riva kako mi prilazi, ja se sklanjam i on odlazi. Da li sam dobro postupila? Oh Ana ne smes tako da razmisljas! Naravno da jesi! On ti je kao brat! Ali nije pravi. Oh Ana zasto mucis sebe?
Ustala sam i okupala se. Za to vreme Mila se vec probudila. Ustala je i doruckovale smo. Mama je vec otisla na posao.
Uhvatila sam trenutak samoce da je pitam sta ce biti sa Nikom.
"Pa ne znam stvarno. On mi se svidja, ali..." Tu je zastala, a ja sam znala da je do mene. Rekla sam "Nemoj da oklevas zbog mene. Ja nemam prava da se ljutim, ili da ti zabranim. Boze moj pa nisam ni bila sa njim! Ako ti tako zelis, uradi. Slusaj svoje srce!" Na moje reci se nasmesila, onako iskreno od srca. Ostatak prepodneva smo provele prisecajuci se detinjstva, to je bilo lepo vreme. U dvanaest  je odlucila da ode kuci da se spremi za skolu. Kada sam ostala sama sela sam da malo razmislim. Previse toga mi se desilo za ova tri dana. Previse je toga za moj nacin zivota. U pola jedan sam pocela da se spremam. Kosu sam ispeglala. Inace imam dugu tamno braon kosu, pravu ali ja volim da je ispeglam jer je tada skroz prava, ali ne pleglam se stalno jer nema potrebe. Stavila sam malo sminke. Nista posebno. Maskaru, korektor, malo nezne senke i karmin skoro iste boje kao moje usne. Obukla sam farmerke iscepane na kolenim, lepo su mi stojale jer sam, moram priznati, lepo gradjena. Jedno vreme sam trenirala odbojku, ali sam prestala zbog skole, sada mi je malo i krivo, ali nema veze. Gore sam obukla usku belu majicu sa cvetnim dezenima, ali ne one napadne, vec one gde ima samo u donjem  uglu nekakav cvet koji se siri do polovine majice gde je znatno svetliji i nezniji nego na pocetku. Obula sam tamno plave starke, uzela veoma mali ranac. Vise zato sto mi je isao uz odelo nego zbog skole. Ponela sam i jaknu za svaki slucaj jer idem u drugu smenu u skoli. I za kraj stavila sam svoj omiljeni parfem koji opcinjava mirisom.
Pogleda sam se u ogledalo. Bila sam stvarno lepa. Ne nisam narcis ali sam stvarno bila lepa. Uzela sam telefon i kljuceve. Pre nego sto sam izasla pogled mi je pao na tatinu sliku one godine kada je nestao, samo par dana pre toga ona je uslikana. Zagleda sam se u nju. Previse licim na njega, pogotovo kako sam sve starija i starija. I narav nam je ista. Kada ss mama i ja svadjamo uvek mi kaze "Isti si otac" na sta se obe nasmejemo.  A onda mi je palo na pamet da nigde u stanu nema slike tate i strica. To mi je bilo vrlo cudno. Zar se oni nisu mnogo voleli? Mislim bar mi je tako stric pricao. Trgnula sam se iz misli i videla da je 13:05. Javila sam Mili da cu malo da kasnim.
Dok sam izlazila iz zgrade gledala sam nesto po telefonu, a onda ni od kuda...