Nova ja

Part 3.

Probudila sam oko deset i zatekla Milu budnu kako sedi u krevetu, gleda u telefon i smesi se. Bilo mi je jako cudno jer ona nikad ne ustaje ovako rano na raspustu. Mislim da cele noci nije spavala, sve je to jako cudno! Primetila me je i brzo spistila telefon. "Dobro jutro, nisam te valjda ja probudila?" pitala me je. "Ne nisi. Nego sa kim se to dopisujes ovako rano?" Osmeh joj je nestao sa lica i ponovo se pojavio onaj uplaseni ljubomorni pogled, a onda je shvatila njen uzraz i nasmesila se i rekla " Ma niko bitan. Nego nismo uopste pricale o tvom rodjendanu. Jedva cekam! Je l znas sta ces da obuces i koga ces sve da zoves? Je l ces da zoves Aleksa?" Inace Aleks je moj bivsi decko, ali smo u dobr odnosima. "Da, prekosutra mi stize haljina odusevices se, necu ti nista reci strpi se. Podelila sam pozivnice, i zvacu ga, znala sam da ces to da me pitas. Nego izvoli pozivnicu za tebe i Riva. Slobodno moze da povede i devojku." "Bilo je i krajnje vreme da mi das pozivnicu. Haha salim se ne gledaj me tako. Inace mislim da Riv nema devojku, da ne poverujes, ali znam da mu se svidja neka, izletelo mu pre neki dan ali ne znam ko je ona, znam da je neka moja drugarica, samo se nadam da nije Vil. Nego videces koga cu ti dovesti sa mnom." Na licu joj se video osmeh koji znacio da ce to njoj biti zanimljivo ali ne bas i meni, ali nema veze to je moj dan tako da mi je svejedno.
"Cula sam da Nik ima devojku, pa sam htela da to cujes od mene."
"Znas da me on ne zanima vise. Neka bude sa kim zeli, njegov izbor. Ne smeta mi ni da bude sa tobom." Nasmejale smo se na ovo. Nisam bas bila potpuno iskrena u vezi sa Nikom ali znam da ne treba da zivim u oblacima tako da cu ostati pri tome da mi se ne svidja. Cak sam ga i zaboravila tokom raspusta, samo par puta mi je pao na pamet, pogotovo sad kada znam da je dosao. Dok mi Riv ne izlazi iz glave. O Boze Ana smiri se, Riv ti je kao brat, ne mozes o njemu tako da razmisljas, znas da on tebe gleda kao sestru, jos ima i simpatiju. I dok je Mila pricala o tome sta ce da obuce na mom rodjendanu, i izvlacila neke haljine iz gomile garderobe, ja sam razmisljala o Rivu, iz misli me je prekinula Mila. "Pa ti me uopste ne slusas! Sta ti je, je l ima neki problem? Neki decko?" Na to sam se nasmesila "Izvini zamislila sam se. Haha ne. A kako i da bude kada sam po celo leto ovde?" Na moje reci je dosla do kreveta gde sam sedela i sa ocima punim saosecanja rekla "Nemoj da si takava, znas kako ti je mama. Ne brini, videces kad krenemo na faks bice drugacije.", njene reci kao da su me vratile u realnost, "Upravu si, ne znam sta mi je. Znam da nemam prava da se ljutim na nju. Ove godine godisnjica smrti joj je jos teze pala. Znas rekla mi je da mi je tata ostavio poklon za 18. rodjendan u slucaju da ga ne dozivi. Za to je saznala tek prosle nedelje. Javio joj je stric. Uz to je i bilo pismo za nju, znas ono tipa 'ako cistas ovo onda nisam vise medju vama, znas da te volim, i tebe i nju...' Nije mi dala pismo, zaspala.je i kad sam je pokrivala nasla sam i procitala. Znas mnogo mi je tesko sto nije sada sa mnom." Na moje reci posle su joj suze. Svi kao i ona su mnogo voleli mog oca, kao i strica, osim mame, ne znam sto.
Zagrlila me je jako. U tom trenutku je usao Riv. O kako ima lepo telo, jos je bez majice. O zasto mi ovo radis. Video nas je i zagrlio, u tom trenutku sam osetila neke leptirice. "Sta je bilo?" Pitao je pustajuci nas iz zagrljaja. "Ma nista, zenke stvari."rece Mila. Mislim da nije bas poverovao u to ali nije nista reko. Prisao je do stola i video pozivnicu. "O pa to Ana slavi 18. O pa i ja sam pozvan." Na to smo se svi nasmejali, jer ko ne bi kad prica onako slatko. "Haha naravno Riv", rekla sam spustivsi ruku na njegovo rame, "kako bez tebe. Mozes ako zelia da povedes druga ili devojku, da ti en bude dosadno jer ke to sve nase drustvo." Rekla sam pogledavsi u Milu. "Vazi, samo sto nemam devojku." "Kako to?" Upitala sam glasom upitala sam suzdrzavsi se da se ne nasmejem. "Pa eto, nisam nasao odgovarajucu." Rekaoi mi je poglesavsi me opet onim njegovim smekerskim pogledom, pomilovao me po losi i krenu ka vratima. "Ostavljam vas sa se ispricate. Iako vam je potrebna citava vecnost jer moja sestra ne prestaje da prica." Nas dvoje smo se pogledali i nasmejali, a Mila je uhvatila prvi jastuk u gadjala ga, koji on vesto izbegao. Zatim se okrenula ka meni i ljutito me pogledala. Znala sam da to nece uzaci na dobro. Uf Ana zar ne mozes bar malo da se suzdrzis.