Nova ja

Part 19.

Sela sam na krevet i udahnula duboko. Plasila sam se onog sta pise u dnevnicima. Taj strah je sve vise rastao kako sam ja bila odlucnija da je otvorim.Nisam ni znala sta je unutra. Mozda je ipak samo dnevnik. Sasvim obican dnevnik jednog srednjoskolca koji je imao previse problema i resio da ih zapise jer mu je tako lakse. Ali mozda to i nije samo obican dnevnik. Mozda je nesto vise. 

Ustala sam i uzela kljuc i kutiju. Jos jednom sam udahnula duboko i razmislila. Da li ja stvarno zelim da otvorim? Sta ako je to samo dnevnik, necu moci da spavam od grize savesti sto sam mu otvorila dnevnik. Ali morala sam to da uradim. Moram!

Stavila sam kljuc u bravu, okrenula, culo se kako se otkljucala brava sto me je mao uplasilo. Otvorila sam. Unutra su bile jos pet sveske, verovatno dnevnici. Izvadila sam ih i poredjala na krevet. Uzela sam prvi. Na prvoj strani je pisalo Markov dnevnik I. Izgledao je kao dnevnik. Strah je postajao veci ali sam morala da nastavim.

Na prvoj strani je bio datum samo tri dana pre Tomove smrti. Imao je lep rukopis pa sam lako citala. "Vec par dana stric stalno dolazi kod nas. To mi se ni malo ne svidja. I Tom je cudan nesto. Uvek je zamisljen, ali ne znam zasto. Ipak mu je za dva dana rodjendan, trebalo bi da bude srecan. Svaki put kada vidi strica njegovo lice prebledi i pogled mu se zaledi. Mozda sam umisljam ali mislim da ima veze za stricem." Oh Boze pa Tom je umro na svoj rodjendan! Oh jadan Mark. Okrenula sam drugu stranu. "Danas sam rano izasao da bih kupio Tomu poklon. Kupicu mu auto koji gleda vec druze vreme. To ce ga bas obradovti. Potrebno mu je to, mnogo je tuzan u poslednje vreme a mene kida sto ne znam sta mu i ne mogu da mu pomognem... Danas kada sam se vracao kuci video sam  stricev auto kako se udaljava od kuce. Opet je dosao! Uf kako me samo nervira! Ne razumem zasto dolazi svakog dana. Kada sam usao u kucu zatekao sam Toma kako sedi na krevetu. Ocekivao sam da bude onako zamisljen kao i svaki put, ali ovog puta nije bilo tako. Imao je zamisljeni pogled i lukavi osmej na licu. Znao sam da to ne znaci nista dobro. Pozvao sam ga i on se okrenuo ka meni. Tek tada sam video da mu je udna iscepana i da je sav krvav. Potrcao sam ka njemu i pitao ga sta bilo ali mi nije odgovarao. Imao je i dalje onaj osmeh na licu od kog sam se jezio. Pogledao mr je i rekao da ne brinem. Uzeo sam i ocistio ranu. Znam da je stric kriv za ovo. Platice mi!" U cudu sam gledala. Nisam imala hrabrosti da nastavim da citam jer je sledi dan dan Tomove smrti. Jednostavno nisam mogla da nastavim.
Pogledala sam na sat. Bilo je 00:20. Dnevnike sam sklonila i legla da spavam. Bila sam jako umorna ali nisam mogla da umirim misli. Kad god bih zatvorila oci stvarala bi mi se Tomova slika. Negde oko dva umor me je savladao i zaspala sam. Ali ne zadugo. Stalno sam se budila u nekom strahu. Ali nisam znala cega se to plasim. Da li Markovog strica?
Razmisljala sam o njemu i setila se slike tate i njega. Pocela je da me hvata panika. Otkud on zna mog oca? Sta je moj otac radio sa takvim covekom? Ah toliko pitanja a nijednog odgovora! Udahnula sam duboko i okrenula se na drugu stranu.
Sutra u skoli Mile opet nije bilo. To me je pocelo zabrinjavati. Stalno sam imala osecaj da me neko prati. Ma verovatno samo umisljam. Ali taj osecaj je bio konstantan. Stalno sam osecala neciji pogled ali nisam znala ciji. Postajala sam sve nervoznija. Taj osecaj je ostao prisutan i dok sam se vracala kuci. U jednon trenutku sam se okrenula u nadi da cu videti nekog iza mene, ali nikog nije bilo. Gledala sam par trenutaka a onda sam zacula sum islred sebe. Skupila sam hrabrost i polako se okrenula. Srce je pocelo sve jace da mi lupa, disanje se ubrzalo. Osecala sam da pocinjem da drhtim. A onda ispred mene se pojavio...