Nova ja

Part 22.

Mrak. Tama. Hladnoca. Strah. Panika. Usamljenost. Tisina. Tako jeziva i beskonacna.

I tako ponovo. Nista ne osecam. Nista ne cujem. Nista. Svi gore navedeni osecaji se samo smenjuju ne dajuci mi ni trenutak slobode. Ali meni ne smeta. Imam svo vreme ovog sveta da se odmorim. Da razmislim o svemu. Ne! Ne zelim da mislim! Zelim samo ad se odmorim.

Svesna sam da mogu da se probudim kad god pozelim. Da ustanem i da sve resimo. Ali ne zelim. Toliko toga se desilo. Ni ne secam se svega. Ali to nije bitno. Vise nista nije bitno.

Cujem ga kako stalno prica sa mnom kao sa malim detetom, ali ja ne reagujem. Nemam bas sange a i ne zelim. A kada resim da se probudim da se sve vrati na staro opet me obuzme neki mrak, tama, hladnoca, strah, panika... I tako sve u krug. Vise se ni ne trudim da savladam to. U pocetku jesam. Stvarno sam se trudila ali nije islo. Jednostavno sam ptihvatila. To je sada deo mene i uvek ce biti.

Cini mi se da je mark sve intezivniji. Ako je to ikako moguce.I ako se plasim mraka sada mi prija. Znam da mi vise niko ne moze nauditi. Ovde sam bezbedna, zato i ne zelim da se probudim. Ovde sam nasla utociste u kojem cu biti dok ne budem sigurna da je bezbedno u realnom svetu. Ali mi se cini da to nece biti skoro. Strah od mraka se javlja kada ste usamljeni i uplaseni a oko vas nema nikog da vam pomogne. I sami znate da nema nicega ali se vas um poigrava sa vama. I vi mu to dopustate. Umesto da se izborite vi se prepustite bez imalo otpora. I to je vas problem. Vi u zivotu ne pruzate otpor losim stvarima, vi ih prihvatite. I ja sam nekada ali vise ne. Mrak je znao me uplasi i to dobro. I moj se um poigravao stvarajuci nepostojece senke.Kretanje senke je iluzija koju naš mozak stvara, misleći da je ona fizički objekat. U stvari, senka je nedostatak fizičkih stvari koje vas proganjaju. I to je trajalo. Ali onda se desilo nesto sto mi je otvorilo oci. Bukvalno. Shvatila sam da je veci deo mog zivota bila dobro isplanirana igra koju su igrali meni nepoznati ljudi ali veoma bliski. Ali sam ih ja pobedila. Neplanirano. Kao i moj strah i sada uzivam u njemu. Uzivam u mraku bez imalo straha.

Mnogi misle da je mrak i tama isto. Ali nije. Mrak se javlja u odsustvu svetlosti. A tama je kao osecanje. Ona se uvuce u tebe i onda nema nazad. Uvuce ti se pod kozi i postane deo tebe a ti ot ni ne primets. A kada primetis onda je kasno. Vec je deo tebe i to ti ne smeta. Cak ti se svidja. Ojaca te. Ja nisam primetila kada je pocela da mi se uvlaci, kao neka droga. A sada kad razmislim, to je bilo jos kada sam prvi put bila svesna videa tate i mene, i kada ga je tama progutala. Tada se uvukla i mirovala. Cekala je lose stvari. Kada je Mark umro ona je jednostavno pocela da deluje, neprimetno. 

Sada sam navikla i na nju i na strah. Dugo sam u ovom stanju, svesna okoline, ali bez zelje da joj se pridruzim zbog straha od osudjivanja, od njihovih razumevanja. Sve sam prihvatila, i mrak, i tamu, i hladnocu koja je bila zapravo prijatna, i usamljenost. Sve. Ali strah od njihove osude nikako. Znam da moram da se suocim sa tim ali ne jos.

Stalno ga cujem kako mi prica. Kako me moli da ustanem, da sam predugo uovom stanju.  Govori mi kako moram da se probudim, da konacno budemo zajedno. I ja bih volela to. Ali ne. Govori mi kako svima nedostajem. Ali nema nikog da mi prica osim njega. I to me plasi. Ta njihova osuda. A i sama sebe krivim.  Moli me da mu se vratim, i ja zelim to. Ali nema povratka kada se nemate cemu vratiti.

Ponekad zelim samo da zaspim i da se ne probudim. Kazu da covek umire dva puta: prvi put fizicki, a drugi put kad prestane secanje na njega. Osecam se slabo i uspomene mi blede. I nije mi zao!

Ovaj deo posvecujem newgirlandwriter i liamovakucka i preporucujem vam da procitate od newgirlandwriter novu pricu Ne Ostavljaj Me i od liamovekucke Los||ZaynMalik