Nova ja

Part 16.

Dosla je mama po mene i odvela me kuci. Dali su mi gomilu lekova koje sam ja pila bez problema. Nije bilo bitno ni da li cu da spvama ili da budem budna. Nista mi vise nije imalo smisla. Izgubila sam ono sto sam najvise volela, a nisam ni znala da volim! Boli me to sto pre nisam shvatila, i pruzila nam sansu. Boli me to sto nikad vise necu cuti taj zarazan smeh, taj andjeoski glas. Boli me sto ga necu vise nikad zagrliti, ususkati se na njegovom ramenu i tu zaspati. Zagrliti ga jako i upiti njegov parfem. Boli me sto se nikada vise necu probuditi pored njega. Sto vise nikad necemo setati, izlaziti, gledati film. Ili samo cutati.
Tisina. Samo mi je to ostalo.
Boli me sto nikad vise necu videti te crne oce, sto me one nikada nece pogledati tako da osecam da cu se otopiti. Boli me sto vise nikad necu proci kroz njegovu gustu kosu, ili ga pomilovati po obrazu. Boli me cak i to sto se nikada vise necemo posvadjati. Sve me boli! Dusa. Telo. Srce. Sve! Osecam da cu puci, a nemam se kome poveriti.
Sedim na krevetu i gledam u njegovu sliku. Secam se kada smo se upoznali. Bio je tako stidljiv. Secam se kad smo prvi put otisli u skolu zajedno. Secam se mog rodjendana, kako me je tesio i cinio sve da me oraspolozi. Ah kako ce mi samo nedostajati. Osecam veliku rupu u srcu i znam da je nikad nijo nece ispuniti.
Bojim se sta nosi dan. Sa njim sam uvek bila bezbrizna. Uvek me je cuvao. I ako sam mu rekla da ne dolazi te noci on je ipak dosao da me cuva. Oh Boze zbog mene su ga upucali! Ja sam kriva!
Stegla sam njegovu sliku i zaplakala jos jace. Mama je dosla da vidi sta mi je. "Mama ja sam kriva! Zbog mene je umro! Da nije otisao te noci, da nije skocio da me zastiti sada bi bio ziv! Oh Boze sto mene nije pogodio metak! Nije zasluzio mama! Nije trebao ovako mlad da ode!"-"Mila moja nisi ti kriva. Ne smes tako da mislis. To jr njegova sudbina. Voleo te je Ana mnogo i ne bi zeleo da ti places, pogotov zbog njrga. Nemoj mila moja. Ne cini to sebi. Nisi ti kriva." Zagrlila me je jako. Ja sam se polako smirila. Znala sam duboko u sebi da sam kriva. Da nije dosao te veceri, da je pocinioc uspeo u onome sta je zeleo sada bi on bio ziv. Oh Boze zasto?! Nije zasluzio!
Tablete su me savladale i zaspala sam sa njegovom slikom u rukama. Ujutru sam se probudila oko 9h, ustala sam i jela vrlo malo. Danas mu je sahrana. Ne znam da li cu izdrzati. Obukla sam se u crno. Crne farmerke, crna bluza, jakna, patike. Sve. Stavila sam malo korektora jer sam bika sva bela i imala sam ogromne podocnjake. Otisli smo kod njih u stan. Nisam imala hrabrosti njegovu majku da pogledam u oci. Izbevavala sam je ali me je ubrzo uhvatila. Ona me nije krivila. Zagrlila me je i plakala, a i ja sa njom. Nisam mogla da se suzdrzim. A nisam ni htela. Bilo mi je potrebno to. Neko ko oseca istu tugu kao i ja.
Otisli smo na groblje. Prisla sam da odam poslednji pozdrav. Bio je beo. U crnom odelu. Iako sam volela kako mu stoji crna sada nisam bila nimalo srecna sto ga vidim u njoj. Poljubila sa ga u obraz i stavika pismo i ruzu. U pismu je pisalo:
"Dragi moj Mark, zao mi je sto sam tek sada shvatila koliko si me voleo i koliko ja tebe volim. Uvek ces biti u mom srcu. Ne mogu da podnesem to sto vise nisi sa mnom. Znam da sam ja kriva i to nikada necu oprostiti sebi. Ne mogu se pomiriti sa cinjenicom da te vise nikada necu videti, zagliti, poljubito, cuti. Mnogo ces mi nedostajati. Vidimo se tamo gore. Volim te previse. Ana"
Bila sam slomljena. Zavrsila se sahrana i posli smo kuci. Rekla sam mami da dolazim za minut. Htela sam jos jednom da se oprostim. Posla sam ka grobu ali tamo je stoja jedan covek. Sklonila sam se da ne smetam. Pricao mu je nesto, nisam bila daleko tako da sam cula sta prica. "Znas Mark da nije moralo ovako da bude. I Tom je bio tvrdoglav kao ti, i isto zavrsio kao ti. Lepo sam ti rekao da je se klonis ali ti me nisi slusao. Sam si kriv." Ostavio ruzu i otisao. Kada se okrenuo videla sam mu lice. To je bio Markov stric. Oh Boze sta se to desava? Nije valjda on kriv za sve? Oh Boze zar ga se nikada necemo otarasiti. Bila sam prevuse slomljena da bih mu ista rekla. Bio je jaci od mene. Mogao je samo da gurne i niko ne hi znao sta mi se desilo.
Otisla sam kod mame, usle smo u kola i otisle kuci.