Nova ja

Part 21.

Bila san previse umorna i besna da bih ista radila pa sam samo legla da spavam. Ali nisam mogla. Stalno mi je pred ocima bio Nik. Ne razumem zasto je to uradio. A tek kada Mila sazna! Nece mi verovati da to nije bila moja krivica! Oh Boze sta da radim?!
Pocela sam da placem. Nisam se trudila da stanem. Mislila sam da ce lakse da mi bude. Ali nije. Sve vise placem, sad i da hocu ne mogu da se zaustavim.
Mnogo mi nedostaje Mark. Sve mi je teze bez njega. Svasta se dogadja a ja ne znam kako da se izbavim iz svega. Da je on tu sada bi me utesio. Pored njega svi problemi postaju bezazleni. On ucini da oni ne postoje.
Nedostaje mi njegov smeh. I ako sam uvek govorila kako me nervira uvek bih se obradovala kada bih ga cula. Ali vise nikada necu. Nedostaju mi njegove crne oci koje su njegovom decackom izgledu davale neki opasni izgled. A tek njegova gusta crna kosa, pravi kontrast u odnosu na njegov ten.
Zaspala sam sa njim u mojim mislima. I pored svih problema uspela sam da se naspavam. Sto he bilo prvi put u poslednjih par meseci. U skoli naravno Mile i dalje nije bilo. Sumnjivo mi je to. Svraticu posle skole do nje.
U skoli se nije dogodilo nista posebno. Ali sam i dalje imala osecaj da me neko prati. Ali sam se vec navikla na to tako da mi je bilo svejedno.
Resila sam da odmah odem kod Mile. Pozvonila sam na vrata a tamo me je cekalo veliko iznenadjenje. Vrata mi ne otvorio niko drugi nego Riv! U trenutku sam bila u soku  kao i on.
Nasmesio se i rekao "O zdravo Ana. Otkud  ti?"-"Zdravo Riv. Dosla sam kod Mile. Nismo se videle odavno."-"Aha, izvoli udji. Trebalo bi da uskoro dodje. Otisla je negde sa Nikom. Nisam razumemo mamu bas najbolje, gek sam sada dosao." Rekao je dok smo ulazili u dnevni boravak. Sedeli smo neko vreme tako a onda je tisinu prekinuo zvuk zvona na vratima. Ali  umesto Mile na vratima se pojavila njihova mama. I ona se malo iznenadila. "O zdravo Ana. Otkud ti?" Rekla je uz siroki osmeh. Uzvratila sam osmeh i rekla "Zdravo. Dola sam kod Mile. Nisamo se odavno videle. Nema je u skoli." Prvo me je pogledala cudno a zatim rekla "Otisla je sa Nikom na par dana van grada. On valjda ima nrku kucu van grada pa su tamo otisli. Cudi me sto ti to ne znas." I mene je cudilo to. "Stvarno? Nije mi nista rekla." A onda sam se setila dogadjaja od sinoc. "A kad se vracaju?"-"Jao ne znam tacno. Veceras ili sutra ujutru."-" Ali kako kada sam sinoc videla Nika. A i pre neko vece takodje." Pogledala me je cudno. U ocima joj se videla zbunjenost i strah. Uzela je telefon i pozvala Milu ali ona se nije javila. Kao ni sledeci put, ni sledeci. Zatim je pozvala Nika ali ni on se nije javljao. A onda je zazvonio fiksni. Njena majka je prebledela.
                                      ...
Budim se. Bljesak iznenadne velikesvetlosti me je zaslepeo. Kada sam se navikla osvrnula sam se oko sebe. Bila sam u bolnickoj sobi. Nisam imala snage da se pomerim. Pokusala sam ali sam osetila veliki bol u ledjima na sta sam polu glasno viknula. Tada sam primetila da nisam sama u sobi. Neko je sedeo na stolici i na zvuk mog glasa me je uhvatio za ruku. Taman kada sam se okrenula ka njemu pocelo je da mi se vrti i pocela sam da gubim svest. Cula sam kako me neko doziva ali nisam mogla da odgovorim. Sve je postalo crno o tiho.