Nova ja

Part 14.

Proslo je par meseci od mog rodjendana. Riva sam skroz zaboravila uz pomoc Marka. On je uvek bio uz mene cak kad sam i ja samu sebe jedva trpela. Bila sam mu zahvalna na tome. Prosao je i Mafkov osamnaesti. To nije bilo neko veljko slavlje ali veoma prijatno. Njegov stric mu je zadavo probleme sve dok se Mark nije opunoletio. Jednog dana sam se setila da je Mark rekao da ce uzvratiti stricu kada postane punoletan. Bilo me je strah da mu se ne desi nesto lose. Htela sam da mu kazem da znam njegovog strica od ranije ali nisam imala hrabrosti. Plasila sam se da bi mogao nesto lose da uradi u naletu besa.
Mila se dosta udaljila od mene. Stalno je bila sa Nikom. Ne razumem kako moze tako lako da zaboravi drugove zbog jednog decka? Iako sam Riva zaboravika ostala je praznija u srcu, ali nju je Mark  svekog dana sve vise ispunjavao.
Jednog dana Riv mi je poslao poruku. "Je l' mozemo da se vidimo? Budi sutra u osam kod parkica." Nisam znala sta da radim. Pokazala sam poruku Marku i on mi je rekao da uradim kako  srce zeli, i da se nece ljutiti. Rekao je i da hoce da podje ako ce mi biti lakse. Naravno da hoce! Skupila sam snage da mu ispricam sve za strica. Pozvala sam ga te veceri kod mene. Saslusao me je do kraja bez i jedne reci. Razmisljao je par trenutaka a onda rekao "Ne znam stvarno otkud je znao tvog oca. Ali znam da to nisu cista posla!" Gledao je par trenutaka zajisljeno a onda me ponovo upitao "Tvoj otac se bese zvao Majk? Kad sam bio mali stric mi ne pricao da je imao druga po imenu Majk. Mnogo su se voleli. On, tvoj otac jos jedan covek i jedna zena su bili nerazdvojni drugari. Ali se desilo nesto veoma lose, mislim da su oni bili krivi, i da se Majku nesto dogodilo. Ali nisam siguran. To je bilo odavno a ja sam nio dosta mali." Te reci su me navele na razmisljanje. Da li je Markov stric bio umesan u smrt mog oca? I ko su jos to dvoje koji su se druzili sa njima? Ah toliko pitanja  a nijednog odgovora. Izgleda da cu i veceras ostati budna do kasno, sto mi je i preslo u naviku.
Nakon razgovora odgledali smo film. Mada smo oboje zasoali na polovini. Sutradan smo zajedno otisli u skolu. Bila sam veoma nestrpljiva. Zanimalo me je sta ce mi reci posle toliko vremena. Da li se kaje zbog svega? Da li zeli da budemo zajedno? Da li sam ga ja stvarno prebolela? Ah izgleda da nisam. Ali to ne bi bilo fer prema Marku, toliko se trudio oko mene. Resila sam sama da idem da se vidim sa njim. Ali imam neki osecaj da ce nesto poci po zlu! Ah Ana opet umisljas! Posle skole sam otisla odmah kuci. Nisam mnogo jela. Istusirala se i otisla u sobu da se spremim. Zelela sam da budem lepa, da zazali sto je onako prekinuo a moglo je da nam bude stvarno lepo. Voleli smo se. A da li se i dalje volimo? Saznacu veceras. Obukla san crne farmerke iscepane na kolen, belu majicu, bele starke i koznu jaknu. Malo sminke, ispeglala kosu i bukvalno se okupala u parfemu. Izgleda sam veoma lepo. Javila se mamj i otisla.
Tacno u osam bila sam kod parkica. On me je vec cekao na klupici. Kada sam prisla on je ustao i zagrlio me. Prosaputao mi je da sam mu nedostajala. Rekla sam mu to isto iako to i nije bilo bas tacno. Glumila sam hladnocu. Mada to i nije bila u potpunosti gluma. Ali kada mi je prisao, kada su nam se usne skoro dotakle, zaboravila sam na sve i opet postaka ona 'klinka' od pre mesec dana koja je ludo zaljubljena u Riva. Oh zasto ne mogu jednostavno da te zaboravim? Zar me nisi dovoljno vec povredio? Odmakla sam se i spustila glavu. Na sta je on napravio tuznu facu. "Vidi, znam da nisam imao prava onako da ti kazem. I to na sred rodjendana. Ali nije bilo drugog nacina. Morao sam. Ne pitaj me zasto, jednostavno sam morao. Ali vise ne mogu protiv sebe. Zelim da probamo ponovo, da li i ti zelis to?" Razmisljala sam par trenutaka. Pazljivo sam birala reci jer sam i dalje glumila hladnocu. "Mnogo si me povredio. Znao si sta osecam prema tebi i koliko je to jako. Ali ti si me ostavio skoro bez ikakvog razloga i  objasnjenja. Ne mozes tek tako da se nasmejam pojavis i da mislis da ce sve biti kako treba! Secas se nisam ja ta koja je otisla! Ne znam da li mogu da ti oprostim to. A i sada postoji neko drugi u mom zivotu." Pod tim sam mislila na Marka. Znala sam da mu se svidjam, priznao mi je to. Ali mi je bio samo drug. Mada nisam sada bas tako sigurna u to. "Mislis na onog Marka?" Pitao je sa velikom dozom ogorcenja u glasu. "Pa mozda, a mozda i ne. A i sta tebe briga to! I ne razumem cemu takav ton i takva faca dok govoris njegovo ime?!"-"Ti ni ne znas ko je on! Je l' znas ti da je..." Tu sam ga ostro prekinula. "Da znam ko mu je stric. Ali on ne zna nista vise od mene! Ne mozes tako da pricas o njemu, ti ga ni ne poznajes!"-"O mogu! Ne znas ti nista o njgovom stricu. A ako mu je stric onakav mogu da se kladim da on nije nesto mnogo bolji!" Taman sam htela da mu udarim samar. Ne moze on tako da prica o Marku! On ga ne poznaje! Ali me je sprecio zvuk pucnja. Riv me je gurnu dole na zemlju. Rekao mi je da ostanem dole a on ide da vidi sta se dogadja. Malo kasnije na metar ispred mene su se zaustavila kola. Izasao je jedan covek i krenuo ka meni. U sledecem trenutku neko ga je napao i pocela je zestoka tuca. Pistoj je opalio i pogodio me u nogu. Jako sam vrisnula sto je mog spasioca kostalo metka, taj trenutak nepaznje kada se okrenuo ka meni. U sledecem trenutku moj spasilac je lezao pored mene u lovi krvi a napadac je pobegao. Okrenula sam se u ugledala njega. Oh nemoj me sada ostavti! Ne sada kada si mi najpotrebniji! Pritrcao mi je Riv i zagrlio me. Za pet minuta hitna i policija su bili tu. Iako sam bila povredjena ipak sam uspela da ih ubedim da podjem sa Markom.
Usledili su najtezi dani u mom zivotu. Ali kako kazu 'posle kise dolazi duga'. Samo sto mi se cini da duga kod mene nikad nece doci!