Nova ja

Part 5.

Krenula sam ka njoj. Delovala je ukoceno. Dodirnula sam njeno rame rukom. U tom trenutku je poskocila i okrenula se. Izgledala je uplaseno, nervozno i kao da cuva tajnu vrednu zivota. Sta li se to dogadja?
"Mila sta ti je? Ocekivala si nekog drugog?", upitala sam je zbunjeno. Gledala me je par trenutaka zbunjeno, zatim joj se pogled promenio u srdacni, pomalo uplaseni. Delovala je cudno, iako je bilo slabo osvetljenje videla sam da je nestrpljiva i nervozna. Sta li je to toliko muci? "Ma nista. Nisam nisam, nego te nisam cula da dolazis, a znas i sama kako je ovde nocu." Rekla je uz slabasan, lazni, osmeh. Pokusavala je da se izvuce, sto se primecivalo. Ne bi me cudilo da sada se predomisli i kaze da je htela samo da me vidi, da se izvini za ono danas, i da je htela samo da provedemo neko vreme zajedno jer ce uskoro skola.
"Sta je to toliko vazno sto nije moglo da ceka do ujutru nego sam morala sad da dodjem?" Rekla sam pomalo hladno. Uvek sam ja ta koja popusta u svadjama, e pa necu i ovog puta! Ako zeli da se izvini, neka se izvini ali da stvarno misli to!
Gledala me je par trenutaka kao da okleva da mi kaze, kasnije kada sam ponovo razmisljala o ovom dogadjaju shvatila sam da je bila upravu sto okleva, i ja bih na njenom mestu. Pocela je vrlo nesigurno. "Prvo izvini za ono danas. Ne znam stvarno zasto sam se onako ponela. To stvarno nije bilo lepo. Izvini jos jednom." Videlo joj se u ocima da je iskrena. Taman sam htela da kazem kad me je prekinula ozbiljnim glasom, u trenutku sam mislila da ce zaplakati. "Ne, nemoj me prekidati. Moram ovo da ti kazem pre nego sto se predomislim. Posle ce biti kasno kada opet skupim hrabrosti, ako je skupim." Ovo poslednje je rekla jedva cujno. Pustila me je par trenutaka da razmislim. A zatim je pocela. U glasu joj se osecalo kao da ce sa zaplace. O Boze sta je to toliko lose? Da nije ostala trudna sa nekim sa mora? Ne, Ana sta ti je, nije ona takva, ai jos nije prebolela Viktora, njenog bivseg.
"Znas da su letos sa nama na moru bili i Maks i Nik, i cela njihova ekipa, jer se druze sa Rivom. E pa znas i da sam se muvala sa Maksom. Pustila sam da mislis da je bilo neceg vise, znala sam da je tako bolje, tacnije mislila sam. Ali nisam bila upravu. To sa Maksom je bila tek letnja avantura. Ali ono sto ne znas je da nije bio jedini letos. Nemoj tako da me gledas, znas da nisam takva devojka.
Jedne noci noci smo popili malo vise, Riv i njegovo drustvo su se otkinuli, oni su otisli da spavaju a ja sam ostala da sredim. U sobu je usao Nik, rekao je da ne moze da spava i ponudio se da mi pomogne. Nakon sto smo pocistili ostali smo do kasno pricajuci. On je tako fin bio, i ne znam kako se sve ostalo dogodilo i zasto. Mislim mozes da pretpostavis sta se dogodilo. Ne gledaj me tako, nisamo spavali, ali..."
Nije trebala da nastavi, znala sam i sama sta je sledilo. Nije mogla u oci da me pogleda ali sam znala da su joj pune suza. Pustila me malo da dodjem k sebi. Boze zasto se ovo desava? I to moja najbolja drugarica?! Ne znam sta da radim! Udahnula sam duboko, na sta je ona podugla glavu. U ocima joj se videlo kajanje. "Veoma si me razocarala. Ne, ne govori cekaj da zavrsim. Nisam to ocekivala. Ali nema veze. Sta je bilo bilo je. Necemo mi sada da unistimo prijateljstvo zbog jednog ispada. A i on meni vise ne znaci., ali sad stvarno to mislim. Ali me je, moram priznati, malo povredilo. Ali dobro, kada je bilo samo to, dobro da se nije nastavilo.. Zar ne?"
Pogledala sam je, i videla da tu nije bio kraj. O zasto, zasto???
" Pa i nije bas. On je pokusavao jos nesto par dana ali ja sam mu stavila do znanja da ne zelim nista sa njim i da me zanima Maks. Ali izgleda da ga i nije bas ubedilo. Oni su otisli dva dana pre nas, i Nik mi se javio.
Odgovorila sam mu jer mi je bilo glupo da ga iskuliram. To je bilo onog jutra kad sam dosla. Mislila sam da ce shvatiti da ne zelim nista i da ce prestati. Ali te poruke su samo nastavile da stizu po ceo dan. Hteo je da se vidimo, insistirao je. Otisla sam danas malo nakon sto si ti otisla. Zbog toga sam i bila nervozna. Kada smo se videli rekao mi je da zeli da bude sa mnom i da mu se jako svidjam. I da ako ne smeta Rivu da ne vidi razlog zbog kog ne bismo bili zajedno. Ja sam rekla daoram da razmislim.
Dosla samm kuci i dugo razmisljala sta da radim, znala sam da moram da ti kazem. Izvini stvarno. Znam da nije smelo da se desi. Sto je najgore mislim da osecam nesto prema njemu. I ne brini uradicu kako ti kazes.
Nemoj samo da cutis, kazi nesto, bilo sta. Vici, sapuci, udari me! Bili sta, samo nemoj da cutis!"
Gledala sam je nemo. Nisam znala sta da kazem. Kako da se ponesem u ovoj situaciji. Prosla su dva minuta tisine koja su se cinila kao vecnost. Pokusala sam u glavi da smislim sta da joj kazem. Mislim, on meni vise nista ne znaci, ali vidi se da njoj znaci. Ali svakako to me  je pogodilo. Znam da ona nije htela da se to namerno dogodi, ali... Pogledala me je bojazljivo sa blagim osmehom na licu. Ustala sam sa klupe, nisam ni primetila kad sam sela. "Ne znam sta da ti kazem. Znas da mi on ne znaci nista ali svakako me je pogodilo. Uradi sta zelis, necu se ljutiti. Ako zelis budi sa njim, ne mogu ja da upravljam tvojim zivotom. Ti razmisli dobro i javi mi. Bice mi potrebno vremena vremena da se naviknem."
Rekla sam joj i nasmesila se. Pogledala me je zbunjeno ali sa malim olaksanjem. Stavila sam joj ruku na rame, poljubila u obraz, okrenula se i otisla. Nisam se okretala ka njoj ali sam znala da stoji ukocena i zbunjena.
Posla sam kuci. Nisam bila ni ljuta ni besna nista. Samo malo razocarana. Pitala sam se sra se to dogadja sa mnom, verovatno odrastam. Cudila sam se sebi zasto nisam ljuta.
Iz mojih misli me je prekinuo zvuk sirene na kolima. Nisam ni slutila da cu njega sresti veceras...