Nova ja

Part 15.

Sve vreme dok smo isli ka bolnici drzala sam ga za ruku. Ne moze sad da me ostavi! To nije fer! Doktori su ga odmah odveli u operacionu salu. Dugo je bio tamo. Mnogo sam se plasila. Riv je sve vreme bio sa mnom. Ali je shvatio koliko volim Marka. Iz sale su ga odveli u sobu. Bio je tamo par dana a meni nisu dopustali da ga vidim sto mi je tesko palo. Nakon par dana su dopustili da se udje, ali samo roditelji. I dalje je bio u komi. Svakog dana pre i posle skole sam dolazila kod njega.
Tek posle mesec dana su me pustili kod njega. Bila sam presrecna. Jos uvek je bio u komi. Ali sam bar mogla da ga drzim za ruku. Kad god sam imala vremena bila sam kod njega. Pricala mu da se probudi da me neostavlja samu. Ali nije bilo pomaka. Jednog dana su me pustili da ostanem kod njega duze. Samo sam ga drzala za ruku. Ostali smo sami i emocije su me pobedile. Zaplakala sam i stegla mu ruku. "Hajde Mark ustani. Ne mogu vise stvarno. Nedostajes mi! Nista nije isto bez tebe. Molim te ustani! Bar zbog mene! Volim te Mark! Mnogo te volim. Ustani da opet zajedno gledamo filmove, da me zadirkujes a ja kao da se ljutim. Ali Mark nikad se ne bih naljutila na tebe. Molim te ustani!" I poljubila sam ga. Jedva sam zaustavila plac.
U sledecem trenutku osetila sam njegov stisak. Uzvratio mi je poljubac. Pogledao me je, nasmesio se i rekao "Volim i ja tebe." Hteo je jos nesto da kaze ali je zastao. Zatim je usledilo pistanje EKG-a. Uleteli su doktori. Izveli su me iz sobe. Plakala sam i plakala. U glavi mi je odzvanjalo pistanje EKG-a. Videla sam neku priliku ispred sebe, pricala mi je nesto ali ja je nisam cula. U glavi mi je i dalje bilo samo pistanje. Pocela sam da padam, osetila sam da me je taj neko uhvatio, sve mi je postalo mracno.
Zvuk EKG-a je prestao. Nista nisam cula, a ni videla. Bio je potpuni mrak. Primetila sam da mi se priblizava neka osoba. To je bio moj tata! Ali otkud on? On je mrtav! O Boze sta se to desava? "Mila moja. Ustani."-"Ne mogu! Nemam snage! Nista ne vidim! Strah me je onog sto moze da me saceka. On ne moze da umre!"-"Znam duso, ali niko ne moze to da spreci. Svako ide kad mu je vreme.
Mila moja mnogo sam ponosan na tebe. Izrasla si u cerku kakvu sam oduvek zeleo. Zao mi je sto nisam bio uz tebe svih ovih godina. Ali to nije moja krivica."-"Trudila sam se da te ucinim ponosnim. Ali ko je kriv? Je l' Markov stric ima neke veze sa tim? I ona gospodja u cijem sam restoranu slavila rodjendan? I ko je treca osoba sa kojom si se mnogo druzio? Reci mii! Molim te, moram da znam!"-"Draga moja to je mnogo komplikovano. Ne mesaj se u to, opasne su ti stvari. Zelim samo da znas da nisam svojom voljom otisao tada. Volim vas obe!"-" Znam, i mi tebe." Zatim nam se priblizila jos jedna osoba, Mark! Rekao mi je da ustanem. Da moram da se probudim. Da mi nije vreme. Ali ako i on prica sada to znaci... O ne to ne moze biti.
Ponovo se culo pistanje. Oh zasto ne prestane?! Napokon je prestalo. Probudila sam se. Bila sam u bolnickoj sobi. Bila mi je prikljucena infuzija. Htela sam da je izvadim i da odem da potrazim Marka, ali nisam imala snage. Sanjala sam tatu i Marka, ali tata je mrtav, oh nije valjda i... Ne! Ne moze biti! Opet sam pocela da placem. Nisam ni primetila da nisam sama u sobi. Prisao mi je neko i uhvatio za ruku. To je bio Riv. Pomilovao me po kosi i obrisao suze. Nisam imala hrabrosti da ga pitam. A on je izbegavao moj pogled. Napokon sam uhvatila njegov pogled. Oklevao je "Ana, izvini, ali..." Stao je. Nije morao da nastavi, znala sam sta sledi. Ponovo sam cula pistanje. Sve je postalo crno. Cula sam da me Riv doziva. Nisam zelela da se probudim. Ne ako Mark nije tu.
Spavala sam dugo. Sanjala sam Marka. Samo smo setali. Setali i cutali. Uzivali smo. Zelela sam da zauvek ostanemo zajedno. Ne znam kako cu preziveti sve sto dolazi bez njega!