Nova ja

Part 18.

Umesto da ustanem u dvanaest uvece ustala sam u dvanaest ujutru! Oh Boze izgleda da nisam cula alarm. Nema veze procitacu dnevnike posle skole. A mogla bih i da ponesem jedan, ali sta ako neko procita? Ne smem toliko da rizikujem. A i jos nisam otvorila kutiju tako da cu sve to veceras. Ustala sam i otisla da jedem. Mama nije bila tu tako da sam izkoristila to da pokusam da otvorim kutiju. Pokusavala sam tako pola sata ali bezuspesno. Na kraju sam odustala i resila da poosle skole svratim do gospodje Lee i da potrazim u Markovoj sobi. Nisam nameravala da joj kazem za ovo tako da sam morala da smislim neki razlog zasto sam dosla. Ali ostavicu  to za veceras, kao i sve ostalo. Istusirala sam se i obukla za skolu. Obukla sam se u crnu. Ne samo zato sto zalim za Markom vec me ta boja toliko podseca na njega i opisuje moje stanje. Osecam se spokojno u njoj, sto me je veoma zacudilo jer nikada pre nisam tolio volela tu boju jer sam je se plasila. Plasila sam se tame jer mi je uporno u snovima uzimala tatu. Ali ista ta tama mi je sada davala osecaj sigurnosti i spokoja. U njoj sam nasla nesto, ne znam ni ja sama sta, nesto sto mi je dugo falilo ali nisam bila svesna toga. 

Kosu sam ispeglala, stavila malo sminke da pokrije podocnjake. Obula patike, naravno crne, uzela ranac i kljuc i posla. Vec neko vreme idem sama u skolu. Mislim isla sam sa Markom jer je Mila uvek sa Nikom. Pa sam tako i danas. Malo sam zakasnila u skolu, svi su vec bili u ucionicana. Nasla sam moju i usla pokusavajuci da izbegnem poglede. Trudila sam se da me sto manje ljudi primete jer mi sada njihovo sazaljenje i pogledi puni nekog laznog razumevanja nisu ni malo potrebni. Ali naravno nisam u tome uspela, kao i u mnogo cemu ovih dana. Kada sam usla svi su se okrenuli ka meni ali na srecu odmah je usla profesorka i ja sam pozurila na mesto bez da moram da slusam ta sazaljenja. Mile nije bilo u skoli pa sam sedela sama. Obicno bih, kada Mila nije tu, sedela sam Markom. Refleksno sam se okrenula ka klupa iza moje ali i ona je bila prazna. Samo sam se okrenula kao da se nista nije dogodilo i pokusala da pratim na casu. 

Na odmorima mi je veoma smetalo to sto svi gledaju u mene. Sve vreme sam bila sa drustvom, nisu zeleli da me ostave samu. I ako nisu nista spoominjali znala sam da me zale. Ali kako ne shvataju da ja ne zalim samu sebe pa tako ne trebaju ni oni! Nisam ja ta koja je umrla!

Posle skole sam pozurila kuci da sto pre pocnem citati dnevnike. Konstantno sam imala osecaj da me neko prati. Sto sam se vise blizila jednoj mracnoj ulici na putu do moje kuce taj osecaj je bivao sve jaci. Okrenula sam se i videla da su neka kola stala na ulazu u ulicu i da je jedan covek izasao. Pocela sam da trcim ali sam se zakucala u nekoga. Nisam videla ko je, samo sam pala na zemlju. Pruzio mi je ruku i ustala sam. Kada sam se okrenula videla sam da se onaj isti covek kojii me je pratio vratio u kola. Samo je projurio pored nas. Pogled mi je pratio auto sve dok nije skrenuo u ulicu a onda sam pogledala osobu u koju sam se zakucala. To je bio Nik! Oh nikada mu se vise nisam obradovala nego sada. "Izvini Nik"-"Ma nema veze. Sta ti je? Igledas uplaseno."-"Ma nista samo si me iznenadio." Zbunila sam se. Nisam znala sta drugo da kazem. "Nego sta ti radis ovde Nik?" upitala sam ga. Sada je on bio taj koji je bio zbunjen. Izbegavao je moj pogled. Na kraju je rekao "Bio sam kod Mile. Danas joj nije bilo dobro. Nego zurim sad, vidimo se!" I samo otisao. To mi je bilo veoma cudno. Prvo sto se onoliko zbunio, drugo Milin stan nije ni blizu ove ulice, a i znam da danas nije bila u skoli ne zato sto je bolesna vec zato sto je otisla kod Riva i vraca se sutra. Ali zasto bi me Nik lagao? Oh sve je tako cudno.

Pozurila sam kuci. Mama je vec spremila veceru tako da sam odmah jela i otisla kod gospodje Lee. Pozvonila sam joj na vrata. Odmah mi je otvorila, pogledavsi me malo zacudjeno a zatim mi je uputila jedan, pomalo lazni, prijateljski osmeh. "Zdravo Ana, otkud ti?" rekla je i pokusala sto vise da sakrije iznenadjenost ali joj i nije bas uspelo. Nisam marila za to, nije me bilo briga da li je ona iznenadjena ili ne samo mi je bilo bitno da nadjem prokleti klju! Osecam da gubim strpljenje ali ne znam zasto! "Dobro vece, izvinite na smetnji, ali da li bih mogla da udjem i da potrazim flesku u Markovoj sobi? Mislim, znam da nije vreme za to ali posto vi uskoro odlazite a meni je potrebno to za skolu."-"Naravno. Samo pozuri uskoro mi dolazi advokat da sredimo papire neke."  Rekla je i ja sam klimnula glavom i usla.

Usla sam odmah u Markovu sobu ali zatekla sam nesto sto nisam ocekivala. Gospodja Lea ju je sredila! Zar je morala odmah danas?! Oh Boze sta ako je nasla kljuc i bacila? Sta ako je bilo jos necega a ona je i to bacila? Oh nema potrebe jadikovati sada. Moram se fokusirati na kljuc. Trazila sam po policama, u raznim kutijicama ali nigde ga nije bilo. Sela sam na krevet da razmislim. Pogled mi je lutao sobom i na kraju pao na kutiju za protezu. To mi ne bi bilo toliko cudno da nisam znala da Mark ne nosi protezu! Otvorila sam je i unutra nasla kljuc i sve fleske. Uzela sam ih i kutiju vratila na mesto. Javila sam se gospodji Lei i otisla.

Bila sam veoma uzbudjena. Znala sam da na tim fleskama nisu bile prezentacije za skolu. Otisla sam odmah u sobu resena da veceras sve saznam!