Potraži Me - drugi dio serijala Plamen

Uvod

Trudna sam!!!

Nije se prašina slegla ni sa Anđelom i Ognjenom, a ja sam napravila još veće sranje. O Božeee!!! Šta da radim? S dvadeset i četiri godine ću postati majka. Nisam ovo imala u planu ali želim na taj način pokazati i Vedranu koliko ga zapravo volim.

Sjedim na klupi u parku i razmišljam šta dalje. Anđela je u Banja Luci i u očajnom je stanju. Sva ona sranja sa Kristinom i Ognjenom su je dotukla. Mislim da se nikad neće oporaviti od toga. Mama i tata su još uvijek rastrešeni poslednjim događajima, a Vedran nemam pojma kako će da prihvati ovu vijest. Mislim da mu se neće svidjeti to što mu imam saopštiti. Ja i on se zabavljamo godinu i po. Pošto nisam imala ambicije kao moja sestra, zadovoljila sam se srednjom školom i ostala u selu radeći u lokalnoj prodavnici. I sad nemam pojma šta dalje. Još kad ostali za koji mjesec vide moj stomak,mogu samo da zamislim kako će to biti...

Trudna sam dvanaest nedelja i nije mi jasno kako to nisam primjetila ranije. Ciklusi su mi bili redovni, nisam imala ni mučnine niti bilo koji drugi siptom tog stanja. A abortus... Ne, ne mogu ja to. To je ravno ubistvu. Kako da ubijem dijete koje raste u meni, samo da bi drugima udovoljila? Ne, ne  i ne.

Potražim telefon u torbi potražim Vedranov broj u imeniku. Pozovem ga jednom, zvoni do kraja ali se ne javlja. Pogledam na sat i vidim da je pola jedanaest, vjerovatno još spava. Danas ne radim, imam slobodan dan i najradije bi se zaključala negdje i zaboravila sve ovo što se dešava oko mene. 
Beba, koliko je i šok toliko mi je nekako i toplo pored srca zbog nje. Nešto naše, plod ljubavi i veza za cijeli život.

Sjedam u auto i vraćam se kući pokušavajući izgledati koliko toliko pribrano. Nisam sigurna ni da sam spremna postati majka, ali to želim. Uspjet ću. Da nisam otišla na redovnu kontrolu kod ginekologa, ne bi ni znala za ovo.  Pazili smo, nemam pojma šta se desilo. Ali više nije ni važno. Nesvjesno stavljam ruku na stomak i pomilujem ga. I ako ne znam ništa o trudnoći i djeci spremna sam da naučum.

Nešto kasnije Vedran je nazvao da se nađemo. Sreća pa tate nije bilo kod kuće, pa sam rekla mami gdje ću. Ni jedno od njih ne odobrava ovu vezu jer misle da on nije baš prilika za mene. Ali srce ne bira koga će da voli, zar ne? 

Skroz sam nervozna dok ga čekam da me pokupi i ruke mi se nenormalno znoje. Čvor u stomaku je prevelik i prvi put imam osjećaj da ću povratiti. Vedran staje i ja sjedam u auto.

,,Video sam da si zvala, nisam mogao ranije. Bio sam kod Nemanje, zvao me da dođem na piće'' jebem ti, kako vrijeme prolazi imam osjećaj da naš odnos postaje hladan ili je to zbog hormona. Vjerovatno samo umišljam.

,, Ovaj, Vedrane... Trudna sam'' ne znam kako bi mu drugačije to rekla, bolje odmah da riješimo to dok nisam prećutala.

,,Ti si šta'' zar on ne čuje dobro. Bože, pa šta mu je?  

,, Trudna sam'' ponovim još jednom i ne promakne mi njegov zaprepašten pogled i šok na licu.

,,Jebo te. Ne moguće. Pazio sam'' i ja sam još uvijek u šoku ali šta je tu je. Meni i jeste drago, ali sam i uplašena.

,, To je sve što imaš za reći'' pitam ga u nevjerici. Nisam očekivala da skače od sreće ali nisam mislila da će biti poput sante leda. I dalek je kao Amerika.

,,Dijete sigurno nije u mojim planovima. Hoću da abortiraš'' ukočila sam se na oštrinu njegovih riječi. Nikad mi se nije obratio ovako grubo niti ovako hladno.

,,Vedrane, ne mogu ja to. Znam da je šok, ali razmisli još jednom, molim te'' Ne vjerujem u to što čujem. Abortus ne dolazi u obzir.

,,Rekao sam. Ne mogu da te ženim i ko zna da li je uopšte i moje'' sva sam se ukočila na ovo. Ovog muškarca ja ne poznajem.

,,Vrati me nazad kući'' kažem mu dok potiskujem suze. Nek je proklet. Mogla bi da ga zadavim sad. Nikad mi nije palo na pamet da ga prevarim, a kamo li da napravim to.

,,Ne bi bila ni prva ni poslednja koja je to uradila...'' još uvijek sam u nevjerici od njegovih riječi. Gad.

,,Ne bi, u pravu si. Ali ti si poslednje đubre kojem sam dozvolila da se tako ophodi prema meni'' zalupula sam vrata od auta i žurnim korakom ušla u kuću.

Anđela će mi pomoći. Razumjeće me...  Ona će biti moja podrpka, dok ne kažemo mojima.

Čim sam došla kući otišla sam u sobu i pozvala je.

,,Swko, drago mi je da te čujem'' glas joj je tih i imam osjećaj da je plakala ponovo.

,,Imam nešto da ti kažem...'' potom joj sve ispričam. Bila je šokirana svim što sam joj rekla ali je na kraju ipak izvrijeđala Vedrana po propisu. Mislim da mu je nadjenula najmanje sto nadimaka.

,,Ništa ne brini. Ja sam tu, mama i tata će u početku biti i ljuti i razočarani, ali će posle da popuste'' smirivala me riječima i priznajem da mi je pomogla.

Sad samo da smislim kako dalje i sve će da bude u redu. Opet spustim ruku na stomak i tako sam i zaspala.