Potraži Me - drugi dio serijala Plamen

22. Stefan

Znao sam da će biti ovako.

Na kraju dana svaki put kad joj čujem glas osjećam se bolje,  ali to ne smanjuje potrebu da je vidim.  Prošlo je više od mjesec dana kako sam stigao kući i posvetila sam se poslu jer sam  morao nadoknaditi sve što sam propustio i uraditi još mnogo prije nego uspijem ugrabiti slobodan vikend. Koliko god  se trudio da sredim sve na vrijeme nekako mi se nije dalo.  I ovaj vikend nisam uspjeo očistiti da odem do njih,  a ona ne može ovamo jer je Mišo pokupio neki virus i već četiri dana nije išao u školu a i ona sinoć dobila temperaturu tako da je danas morala otići doktoru i otvoriti bolovanje.  Postao sam i razdražljiv i Nervozan tako da sam većinu vremena ćutao i radio,  a Darko je očito shvatio da nisam najbolje društvo za bilo šta.

I dalje se svaki dan nastavljao jednako.  Posao je dobro napredovao i nikad nisam bio ovako umoran,  ali  nisam zadovoljan. Zaposlio sam još jednog mehaničara i jednog pomoćnog radnika, a dobio sam dobri ponudu koju nisam mogao dobiti i planiram otvoriti prodavnicu rezervnih dijelova.  Ali to sve čeka proljeće,  ali u međuvremenu moram naći vremena za bitnije stvari. 

Nemanja je nekoliko puta dolazio i jedva sam izlazio iz stana,  a Ognjen je navratio prošli vikend.  Ni jedan od njih dvojice nisu baš sjajno, Nemanja je sebi napravio problem s Majom,  a Ognjen od raskida s Anđelom više vremena privede pijan nego sav svoj.  Pola ga nestalo i ne sluša apsolutno nikog šta god da su mu govorili. 

Pričao sam sa Anđelom prošle sedmice,  ona je išla kod Aleksandre da bi izbjegla Ognjenovo opštinsko vjenčanje. Nisam mogao da odem kod njega tad i da mu Čestitam,  ali smo zato drugi dan nadoknaditi sve i to kod Nemanje u kafani.  Nije mu lako ali ne znam kako mu pomoći.

“Stefane,  hoćemo li na piće posle posla” Darko dobaci i obriše ruke krpom pa je naći na sto sa alatom.

“Možda bi i mogli ali moram prvo u stan. Naći ćemo se u Eksu” imamo još deset minuta do pet i pakujemo se. 

“Nisi  baš svoj ovih dana.  Tvoja mala nije dolazila dok si tako rastrešen” odmahnem glavom jer nema svrhe poricati. Ubija me ovo i ne znam kako sam sebi pomoći u svemu.

“Moraću uzeti vikend slobodan i otići tamo.  Hoćeš li moći da preuzmeš sve na dva dana? Rrcimo sledeći petak i subota” on se široko osmjehne.

“Nema frke.  Vidimo se u Eksu” i otišao je a ja sam zaključao i otišao da se istuširam i večeram. 

Čim sam stigao u stan nazvao sam Aleksandru i rekao joj za planove koje imam, nisam joj spominjao da opet planiram doći za vikend jer se dva puta izjalovilo u potpunosti.

“Lijepo se provedi” na kraju je rekla i u glasu sqm joj mogao osjetiti tračak nesigurnosti.

“Aleks,  idem  samo na pivo.  Volim te i nema potrebe da imaš i najmanje sumnju u mene” kažem joj i smješkam se.  Drago mi je da je bar malo ljubomorna tako znam da joj jebstali koliko i meni.  Daljina je problem i ne viđamo se česti,  a crv sumnje jr ono šti nam najmanje treba. Povjerenje je ključ uspjeha i ja je nikad ne bih prevario. 

“Volim i ja tebe. Samo... Ne mogu spriječiti ono što me muči.  Nismo se vidjeli dugo a ti si muškarac s potrebama,  povrh svega lijep i privlačan. Nije da ti ne vjerujem, samo... “ iz tihnula je. 

“Nemaš potrebe za tom ljubomorom iako mi godi.  Čuvaj se dušo i pozdravi mi Mihajla” prekinuo sam i izašao iz stana i dalje se smješkajući.

Darko me već čekao kad sam došao i nije bio sam. Nije on loš čovjek uopšte,  može se reći da lijepo i izgleda,  ne manjka mu ženske pažnje ali brate mili p rava je tračara.  Jebeš babe na prelu šta je on.