Potraži Me - drugi dio serijala Plamen

Stefan

Sjedim preko puta žene za kojom čeznem već nekoliko godina o kojoj sam maštao kao o svojoj. Ženi koja me imala, ženi koja nije ništa tražila a ja sam joj svojevoljno dao sve, a da toga nije ni bila svjesna. Nikad je nisam dotakao na taj način, nisam se čak ni usudio poljubac da joj ukradem, a ilo je prilika za to. Ne znam kako se to desilo, da ona koja nije tražila ništa a dobila sve, uzme svaki komadić mene, ali jeste, desilo se. Ja, Stefan Marković, onaj koji može da uzme šta mu se prohtije potajno je zaljubljen u ženu koja mu je do prije četiri godine bila zabranjena u svakom smislu te riječi.

Zašto? Bila je žena mog, sad već bivšeg prijatelja, bila mi je i komšinica , bila mi je sve to nisam želeo, ali i zabranjena ljubav. Ona koju i sad priželjkujem ali i nemam. Upoznao sam je još dok smo išli u srednju školu, ali ja joj nikad nisam bio dovoljno zanimljiv, za razliku od Vedrana. On ju je imao, ja sam je želeo. Maštao sam o tome da je vodim za ruku i da šetamo parkom, da mi bude djevojka, da joj kradem ruže iz komšijine bašte i donosim čokolade, ali se ništa od toga nije desilo. Onog momenta kad je odlučila da se uda za njega, u meni se nešto slomilo. Sve do tad sam gajio po neku nadu da će na kraju pripasti meni, ali ipak nije. Voleo sam je, želeo sam je, trebao sam je, ali i izgubio sam je...

Potom sam saznao za trudnoću i riješio po svaku cijenu da je zaboravim i da sve iluzije koje sam gajio prema njoj zamjenim za mržnju i prezir. Što sam je ja više čupao iz sebe, ona se jače zadržavala u meni. Kao da je imala nekakvo korijenje koje se nije moglo iščupati niti izvaditi, a bilo je povezano s mojim bićem. Ni sad mi nije jasno kako. Za vrijeme dok je trajao njen brak, ja sam uspjeo da na sebe zalijepim etiketu švalera. Ne služi mi na ponos ako kažem da sam povalio sve što sam stigao, ali bilo je upravo tako. U svakoj sam tražio nešto njeno, ni sam ne znajući šta,ali znam da jesam koliko god to poricao.

Međutim, znao sam za njene probleme koje je imala s Vedranom i koliko god sam se trudio da tom čovjeku usadim nekoliko pravih stvari u glavu, nije išlo. Nisam joj mogao pomoći, a on se na sva usta hvalio koliko je njih imao od kako se oženio i kako je doveo sebi Kućnu pomoćnicu a ne ženu. Nerijetko ju je i u javnosti prozivao kurvom i omalovažavao na razne načine. Često sam gubio strpljenje kad je on u pitanju, samo što je jednom moralo da pukne. Ali kad je jedne noći moj otac došao u tri sata ujutru i nasuo sebi čašu rakije, znao sam da se nešto dešava. on ne pije nikad, ali tad se tresao od nervoze. Našao ju je pored ceste u nesvijesti i u modricama, a dijete je plakalo pored nje. Tu noć sam raskrstio s Vedranom i mislim da će me obilaziti do kraja života. Batine koje je dobio pamtiće do kraja života.

Nisam ni ja zlatan imam i ja svoje mušice, ali ona nije zaslužila ništa od toga što joj se desilo još su i dijete imali... I da se vrati vrijeme, znam da protiv sudbine ne bi mogao da uradim ništa, ali bi joj bar rekao sve.

Već duže vrijeme sam mislio da sam je uspjeo izbrisati iz svog srca, ali kad sam je vidjeo kod Borisa na svadbi shvatio sam zapravo koliko sam se zavaravao. Bila je prelijepa u onoj haljini i štiklama koje su izražavale njenu vitku figuru. Izgledala je još ženstvenije i zrelije, mnogo privlačnije nego ranije, tad se ponovo sve ono pokrenulo u meni. Znao sam da sam samo zavaravao sebe. Nikad se nisam potrudio da joj dam do znanja šta osjećam prema njoj, a ponekad smo se dopisivali preko interneta. Nisam kukavica, samo nisam imao priliku da joj to kažem u lice... Sve do sad.

Dok čekam njenu reakciju na moje riječi, prvo što sam pomislio je da sam uradio najveću glupost u životu. Nisam mogao da znam o čemu trenutno razmišlja ali šta god da je , mislim da mi se njen odgovor neće svidjeti.

Blagi smješak joj se pojavio na onim punim usnama i potom je ukrstila pogled s mojim. Gospode, dozvoli mi da usrećim ovu ženu i da joj pokažem kako se voli. Ljubav je lijepa ako u njoj uživaju oboje, siguran sam da bi je mogao usrećiti.