Potraži Me - drugi dio serijala Plamen

24. Stefan

Ne mogu vjerovati da je došla, a još manje da je zastala takvu situaciju na  hodniku.  Tatjana je stvarno prešla svaku granicu,  a u meni je sad doza straha za mene i nju.  Mogla bi ovo shvatiti pogrešno i ako ne dozvoliti da joj objasnim sve će otići dovraga. 

“Kad si stigla” nervozno stanem ispred nje I ona nakrenu glavu u staru i nasmješi se.
“Stefane,  zar se tako pozdravlja djevojka koju nisi vidio više od mjesec dana” zbunjen sam  jer ništa ne pitaj a onda mi se upale lampice.  Morala je čuti bar  dio razgovora između mene i Tatjane.  Očito je čula onaj dio koji je trebala čuti iako nije bilo ništa što ne bi.
Posegnem rukama za njom i spustim usne na njene. Ona provlači prste kroz moju kosu i mumlja mi nešto u usne,  ali je ne pušram nego podižem i ponesem do dvosjeda.  Spustim je pa se nadvijem nas njom i uzmem trenutak da je bolje pogledam.
Nešto je drugačije na njoj i sviđa mi se to.  Vidi se da je umorna,  ali ja sam prezadovoljan što je napokon uspjela da prevaziđe svoje strahove i vrati se ovdje.  Sad joj samo trebam pokazati da kroz sve to što nas čeka neće biti sama.

“Pa mislim da neću stati samo na poljupcu. Dođi ovamo” posegnem za njom i privučem je na sebe.

“Moram ti prvo nešto reći.  Zapravo imam ti reći dvije stvarima” poljubi me pa se  odmakne. “Prvo,  ja sam ljubomorna žena.  Mnogo te volim i spremna sam napraviti sledeći korak s tobom,  ali sledeći put neću biti tako  fina kad vidim šape druge žene na tebi. Očerupaću je, tako da me ne bi trebao gledati kao da ću nestqti svakog trenutka jer se to neće dogoditi. Vjerujem ti,  bez obzira na sve jer znam koliko si i šta prošao zbog mene... Zbog nas oboje” nisam  znao da mi je toliko potrebno čuti koliko povjerenje ima u mene.

“Mene ne zanimaju druge žene.  One prije tebe su bile da bi ispunile prirodne nagone koje sam imao,  a posle tebe neće doći nijedna.  Pomirio sam se s tim još prošlog ljeta kad sam te poljubio prvi put i ne mislim to mijrnjati do kraja života.  A šta je drugo” poljubim je prije nego li mi odgovorim na pitanje.

“Ovo ne znam kako da ti kažem posebno jer prije pqr dana nisqm ni znala za to” zbunjeno je pogledam.

“Šta god da je samo reci.   Pokušaću da shvatiš” pomilujem joj obraz i nosim dotaknem njen.

“Dobro.  Sam si tražio... Trudna sam” ha? 

“Šta??? “ jesam li dobro čuo?

“Trudna sam” preko njenih usta prijeđu opet te riječi i u trenu je svega nestalo osim tih riječi i njenih vlažnih očiju. Nijem sam apsolutno jer od šoka ne mogu izgovoriti ništa.  Još prije nekoliko dana mi je rekla da nije i bio sqm nekako razočaran.  Želeo sam to,  ali sam se držao prilike kad ću opet moći da pokušam,  a sad...

“Postaću tata” promrmljam nekako i ona kimne glavom.  Odmijeh se razlije mojim licem a kroz mene prostruji talas nečeg žestokog i potrese me.  Mislio sam da sam sa njom dosegao granicu čiste sreće i da ne mogu biti zadoviljniji,  a sad vidim koliko sam se prevario. Ne znam gdje sam od radosti.

“Da, postaćeš tata” ona se smije ali joj niz lice ipak krenu suza. Obrišem je i obaspem poljupcima svaki dostupan centimetar kože.  Potom dlanom prekrijem donju dio njenog stomaka i zatvorim oči.  Dobićemo nešto naše,  moje i njeno,  plod ovog što imamo da upotpuni sreću koju smo dobili.  I povrh svega Miši će se ispuniti želja i on će dobiti brata ili sestru.

“Kako se osjećaš” pitam je jer znam da ženama u tom početnom periodu zna biti gadno.  Moraću malo da istražim sve to čim uhvatim priliku. 

“Sad se osjećam savršeno. Kad me svučeš osjećaću se još bolje” poljubi me i ruku zavuče ispod moje majice lagano noktima grebući kožu na stomaku.  
Nikad nisam vidio ljubav sa trudnom ženom,  šta ako je povrijedim? Ukočio sam se i odmaknem se samo malo od nje.