Potraži Me - drugi dio serijala Plamen

12. Stefan

Dišem zajedno s njom i nemam mira.

Preko nje je prebačena plahta i kosa joj je rasuta po jastuku, usne blago rastvorene i šminka razmazana oko očiju. Moja vila leži usnula pored mene i ne smetaju joj moji dodiri niti joj remete san. Klizim njenom kožom i samo po nekad lagano usnama dotaknem njenu kosu ili rame. Iskreno se plašim zatvoriti oči, jer se bojim onog što će biti kad se probudim.

Šta ako ovo bude samo san i ako sutra budem morao sa se suočim sa realnošću na koji nisam spreman?

Ona se okrene i prebaci nogu preko moje, a rukama me obgrli preko stomaka. Ušuška se uz mene i glavu nasloni na moje rame udišući duboko. Tako nestvarno djeluje da napokon imam uz sebe onu za kojoj čeznem toliko dugo.

"Stefi... " onako snena izgovori moje ime i srce u grudima mi zabubnja tako kako da sam uvjeren da živim svoje snove. Nemam riječi kojima bih mogao opisati sve ovo što u trenutku osjećam niti imam načina da to izrazim. Samo Bog zna koliko mi je ona bitna.

"Tu sam, dušo. Spavaj i ne brini" ćutala je ali je bila budna. Šta god da se dešavalo u njenoj glavi ne mogu dozvoliti da se povuče u sebe.

"Zašto ti ne spavaš? Bila sam iscrpljena nakon svega i ovo večeras je bilo tako... Posebno" i jeste posebno. Sve što ima bilo kakvu vezu s njom je tako.

"Razmišljao sam o nama. O tebi i ovom što se događa. Aleks, ti si najposebnija osoba u mom životu i značiš mi kao niko nikad. Voleo bi da možeš ostati sa mnom i da ne moraš ići nazad. Ali znam da ti treba vrijeme i da imaš život tamo negdje, ali... Ti si moj život i nisam siguran kako će ovo izgledati u budućnosti, ali znam da ne mogu izdržati dugo a da te ne vidim. Mislim da sam dvije nedelje bio u paklu" kažem joj iskreno.

"A ja sam prvi put za ovih pet godina razmišljala o povratku ovdje. Ludo si mi nedostajao" podignem se da bi je bolje vidjeo. Poljuljali su se i njeni temelji kao što su i moji, ali mogu razumjeti oprez.

"Svaki dan sam trebao tvoju blizinu, bar da na kraju dana osjetim sve ono što me pokreće. Nisu mi dovoljni samo pozovi, Aleks. Ja sam strpljiv, znam šta želim i zbog tebe sam oprezniji nego inače. Volim te i moraš da shvatiš šta to znači u mom svijetu... A znači sve. Imaš me na način koji nikad nikom nisam omogućio. Mogla si to da iskoristiš, ali nisi jer imaš čisto srce i koliko god ti tvrdila da si oštećena, polovična i nedovoljna... Meni savršenija ne možeš biti. Zavoljet ćeš me, znam da hoćeš, ali me samo nemoj ubiti" koža joj se ježila pod mojim prstima i daj je postao plitak. Ćutala je, ali vidio sam joj u očima sjaj kakav nikad do sad nije postojao.

Nekad neizgovorene riječi mogu reći puno više nego sve izgovorene zajedno i kad bih mogao da biram, uvijek bih uzeo nijemi zargovor naših duša nego prazne riječi glasa.

Podrhtavala je svaki put kad bi je ponovo dodirnuo po goloj koži, polutama je doprinijela samoj eritičnosti trenutka i plahta je kliznula niz nju kad sam je povukao. Nije bila mršavica, imala je zdrave obline i obožavao sam to. Grudi su joj bile veće i nisam ni malo štedio igrajući se s njima. Sitni poljupci su ostavljala vlažan trag po njenoj koži i ona sr izvijala pod mojim prstima. Izgledala je ne vjerovatno dok je svaki put jecala moje ime tražeći više. Znao sam da će biti čarobno kad postanemo jedno i kad mi se preda u potpunosti ali ovo je nadmašilo apsolutno sve. Nije se stidjela tražiti ono što joj se dopada a ja ni u ludilu ne bih mogao uskratiti joj bilo šta.

Opkoračila me i njeno mokro središte je dotaklo moju kitu. Talas užirka me poharao i dlanovima sam još stegao butine. Usnama je prelazila po mom rtatu da bi na kraju došla do mojih usana.

"Kondom" promucao sam jedva misleći na bilo šta osim na spajqnje tijela s njenim.

"Koristim kontracepciju i zdrava sam" nije mi to rekla ranije. Želeo sam je osjetiti u potpunosti oko sebe.