A bila je skromna.
Preskromna, ako ćemo iskreno. Čitav život je tragala za malim stvarima.
◾Sitnicama.
◾Detaljima.
◾Za čovjekom sa kojim će konačno biti sretna.
Da joj češlja kosu.
Pokriva u hladnim noćima.
Tješi dok je psihički loše.
Da je...
Jako sunce se probije do moga snenog lica te otvorim oči i skočim hvatajući se za grudi. Gola ja, kao i on, spava, tu pored mene. Sve je istina. Nisam sanjala, tu je. Voli me kao i ja njega. Bio je cijelo veče sa mnom. Ne postoji neka druga za njega, on, on je sa mnom srce mi zadrhti i stomakom prolete čudni osjećaju tako zvanih leptirića ili zoo vrt. Šta god da je pored njega sam, pa bar umirala sada.
Spusim se nazad na jastuke i prstima pređem po njegovoj kosi utisnuvši poljubac na čelo, oči mu se otvore i pogleda me svojim ledenim očima koje se odmah razniježe.
"Jutro lutko."- promulja i prebaci ruku preko mene. Ušuškam se u njegovom zagrljaju i smjestim glavu na njegove grudi zijevajući.
" jutro."- prošapućem dok prebacujem svoje ruke preko njegovog golog tijela.
Prebaci se preko mene i poljubi moje usne, zatim se spusti niže, i sve od sinoć se ponavlja, uživam. Sve ovo mi je falilo. On mi je falio, sve njegovo.
Poslije toplog tuša brzo doručkujemo i odbaci me do kuće sva sretna izađem iz auta i zabijem se u zaključana vrata kuće. Pokucam zatim me glava zaboli te je oborim. O jebote, Klaus, imala sam dogovoreno sa njime juče, okrenem se nazad i potražim Klausov broj u telefonu pa ga pozovem brzo hodajući niz ulicu.
"Jebote, Demi, gdje si juče?"- uzrujano izgovori u slušalicu i naježim se.
"Nisam bila dobro. Pozlilo mi je, ostala sam kod prijateljice do sada. Jesi slobodan?"- slažem ga u roku od 5 sekundi razgovora i pređem na stvar.
"Da. Čekam te u Tea kafeu, požuri."- promumljam kao 'u redu' i prekinem vezu hodajući do kafea.
Kada napokon uđem unutra miris kafe mi se uvuče kroz nos i udari u svaki dio tijela. Kafa je baš ono što mi treba trenutno. Pogledam prema tamno-ljubicastim foteljama i ugledam Klausa u jednoj od njih, sitnim koracima mu priđem i zavalim se u jednu od izlizanih fotelja.
Konobarica se stvori pored mene i zatražim kafu sa šlagom.
"U redu si?"- sumnjičavo izvije lijevu obrvu i ruke spusti na stol.
"Da."- kratko odgovorim provlačeći prste kroz kosu.
"Za sat vremena imamo slobodnu salu za slikanje."- zaustavi se na par sekundi odmjeravajući me pa nastavi. "Nakon kafe idemo na šminkanje i popravljanje tvoje grozne frizure. Odjeća nas čeka u sali pa ćemo se uskoro baciti na posao."- klimnem mu glavom kašikom grabeći šlag te gurnem u usta.
Nakon svega kao slomljena se dovlačim do kuće, kada napokon uđem unutra svi me zabrinuto gledaju. 5 sati iza podne. Duboko udahnem i rado bi se bacila na pod u salonu i zaspala.
"Ljudi. Kada bude večera samo me budite. Ništa više, samo zbog toga imate pravo da me budite, idem u sobu dok mi nije zatrebala pomoć dokora."- upute mi razmune poglede iako ih jedva vidim. Popmem se uz stepenice do svoje sobe i bacim na udobam krevet padajući u tople snove sve dok mi dosadni telefon ne zazvoni, pa sigurno 7 put. Napipam ga ugasim napamet i bacim na pod mašajući noćni ormarić. Da sam razabrana vjerovatno bi skočila a njime podigla ga i ljubila, ali u ovom stanju se okrenem na drgu strnu i opet zaspim.
Glasovi koji me bude i izgovaraju 'večera' me živciraju do te mjere da bi sama sebi kopala oči.
"Ne mogu jesti. Hvala, umorna sam."- kroz prekide izgovorim valjajući se u toploj posteljini.
Čujem kada se vrata zatvore i onda ništa više..
Йой! Нажаль, це зображення не відповідає нашим правилам. Щоб продовжити публікацію, будь ласка, видаліть його або завантажте інше.
