KRAJ. .....za sada.

- 19. poglavlje.❤

Demi saberi se. Bukvalno sama sebe šamaram istim riječima od kako sam otvorila oči.

Pobacam pokrivače sa sebe i dignem se iz kreveta.

"Ljudi gladna sam."- promrmljam ulazeći u trpezariju.

Sjednem za stol i 'bacim' se na hranu.

"Deane, treba mi pomoć oko posla može poći sa mnom?"- upitam ga ustajući sa svoga mjesta i brisajući ruke od pidžamu, baš sam nemarna.

"Naravno, idem se spremiti."- ustane i uputi se prema svojoj sobi.

Gurajući kolica ispred sebe vodila sam neobavezan razgovor sa Deanom.
Houp se rasplače pa je podognem u naručije ostavljajući kolica Deanu.

Pogled mi se ukoči na Nicku sa Atinom. Nick ih odmjeri pa se zagleda u mene i Houp. Nick nam priđe uzmajući Houp za ruku, a meni se stomak sveže u čvor.

"Mogu?"- upitno izvije obrvu i pokažd na Houp.

"Ne."- odbrusim odmičući se par koraka unazad. "Hajde Deane."- promrmljam prolazeći mu. Brzo uzme Houp, a ja se oslonim na kolica i gurnem ispred nas.

"Demi, ti.. On. Vi? Onaj, njih dvije..."- Dean promuca izbezumljeno.

"Nije onako kako ti se čini, Deane. Njih dvije jesu sestre, ali ja im nisam majka niti je Nick otac."- zamišljeno odgpvorim prekidajući ga. "Ali ostavi ovo za sebe. Houp je moja kćerka jedinica. I tu stavi tačku, tako mora biti.".

"Demi zašto?"- upita zastajući na ulazu u park.

"Šta?"- upitam podižući glavu i gldsajući ga ravno u oči. "Šta Deane? Ovako je moralo biti. Drugaćje ne može. Zqmolila sam te da ostaviš za sebe, a ako i kažeš tvoja riječ protiv moje ne ide."- arogantno mu se obratim i nastavim i prazna kolica naprijed.

"Nisam ni milio nilome reći. Samo kako to da je jedna blizankinja kod tebe druga kod njega."- upita prateći me.

"Komplikovano je. Majka im je njegova sestra. A ja sam se našla u pogrešno vrijeme na pogrešnom mjestu i ispala naivna glupača, ali volim Houp."

Zahvalna sam mu što je ostatkom puta šutio i na kraju se ponudio odvesti Houp do Matee da je presvuče i nahrani. A ja sam dobila prvi telefonaki poziv od partnera.

"Molim"- ljupko sam se javila i trepnula par puta iako me čovjek sa druge strane linije ne vidi.

"Demi Dewierro?"- muški hrapav glas se opet prelomi u slušalici i trepnem.

"Da, izvolite."- izgovorim u slušalicu čekajući odgovor.

"Drago mi je djevojko. Ja sam Klaus Hopell."- nakon minut šutnje čovjek opet progovori. "Samo, ako bih te mogao zamoliti da budeš model za par mojih članaka i postera. Imaš prelijepo lice i savršenu figuru. Činim uslugu i sebi a i tebi." 

"U redu, možemo se dogovoriti, večeras u 7 sam slobodna ako možete tada?"- ljupko upitam Klausa.

"Naravno."- izgovori pa prekine.

I napokon krećem sa svojim poslom, nadam se uspjehu.

Eto napokon sam stigla ubaciti nastavak, opet izvinite zbig čekanja.

Hvala svima koji čitaju💕