Moj izbor 🔚

Prolog

- Povuci ponudu za tender ili ću . . .

- Ti ćeš šta Filipe? Nećeš ti ništa uraditi – dosta mi je ovog kretena, prevršio je svaku meru.

- Mi smo godinama zaiteresovani za . . .

- Ne interesuje me, ja želim taj posao i dobiću ga – ne želim da gubim svoje vreme na njega.

- Zameraš se pogrešnim ljudima, Turčine.

Zastanem i udahnem duboko, ne stidim se svog nadimka jer to sam ja turčin, poreklo mi je tursko i ne stidim se toga, jeste da ceo svoj život živim u Srbiji ali moj otac se potrudio da znam odakle sam.

- Da li mi pretiš?

- Ja nemam razloga da ti pretim ali ljudi za koje radim . . . pronaći će tvoju najslabiju tačku i iskoristiće je. Na kraju ćeš ti njih moliti da preuzmu posao.

Ovo me je nasmejalo. Ja da molim?

- Da li znaš kako me zovu?

- Turčin.

- Ne, zovu me Crni Turčin, jel znaš zašto? Zato što mi je duša crna. Prenesi svojim šefovima da ja nemam slabe tačko a ukoliko se neko od njih odvaži da mi preti rado ću im pokazati kako sam zaradio nadimak – izvučem cigaretu i zapalim je.

Osećaj je tako dobar.

- Briši, stiže mi ručak – pogledam u konobara koji nosi hranu i isključim potrčka iz daljeg razgovora.

- Gospodine imate paket u vašoj kancelariji – sekretarica me obavesti.

- Još nešto?

- Zvala je vaša majka da vas podseti da je večeras posebno veče.

- U redu – posebno veče. Sigurno je dovukla neku „savršenu ženu za mene" iz Turske. Ne znam kako da joj utuvim u glavu da ovo nije Turska, da me ona neće oženiti i da me boli uvo za devojke koje dovodi.

Ugledam kutiju i zainteresujem se. Otvorim je i ugledam plavi automobil, igračka. Ovo je čudno. Podignem automobil i ugledam sliku nekog malog dečaka. Okrenem je.

Mateja Samardžić.

Starost: šest godine.

Majka: Nikolija Samardžić.

Otac: Sinan Egemen.

Trenutna adresa: Kidnapovan.

Za nekog ko preti svima trebalo je bolje da zaštitiš svog sina. Povuci ponudu za tender ako želiš da dete preživi.

- Šta? Nikolija . . . Moj sin – ovo nije moguće. Ja nemam sina.

- Gospodine imate posetu.

Besno se okrenem ka sekretarici.

- Nisam tu!

- Za mene jesi – prepoznam glas i ugledam Nikoliju. Moju Nikoliju, jedinu ženu koja je otišla od mene.

Priča će ići redovno.