Moj izbor 🔚

19

Lena se zabavljala sa decom a ja sam bila opsednuta svojim mislima. Vagam svoje mogućnosti, presipam iz šupljeg u prazno a sutra se udajem. Volim Majkla ali ne mogu da poreknem da i dalje osećam nešto prema Sinanu. Obruč se sve više steže oko mene i ponestaje mi vazduha. Imam dva izbora, jedan je da odem a drugi da ostanem. Pogledam u sina i zapitam se šta bi on želeo. Da li želi oca? Za koji je on izbor? Da li će me sutra razumeti? Ne znam, nisam pametna više.

- Hej – Majkl ulazi, javlja se deci, pozdravlja se sa Lenom i ljubi me.

- Rekli su mi da si svratila po Lenu.

- Jesam, je li to u redu?

- Nikol, ovo je tvoja kuća.

- Kako je bilo na poslu?

- Zdovoljavajuće, da li i dalje želiš da se udaš za mene?

- Želim – po prvi put nisam bila sigurna u to.

- Sutra uveče.

- Šta sutra uveče?

- Sutra uveče ćemo se venčati. Deco! – pozvao ih je i saopštio im da ćemo se novosti. Bili su presrećni.

Gledam kako se moj život odvija i shvatam da imam malo vremena da donesem konačnu odluku.

***

Dan je počeo užurbano, venčanje je uzimalo maha a ja sam bila sve više nervozna. Imam neki predosećaj koji mi ne da mira. Za razliku od mene Majkl deluje srećno, što mene sve više baca u bedak, i ja treba da se radujem.

- Mama.

- Kaži sine.

- Majkl je dobra osoba.

- Znam dušo.

- Ne, stvarno jeste. Ti si sama a ja ne želim da budeš sama. Mislim da ćemo svi biti srećni.

- Mateja znam da Majkl nije tvoj otac . . .

- On je mnogo bolji od njega.

- Stvarno?

- Nisam proveo puno vremena sa tatom i nisam sve razumeo, ali znam da si često bila tužna a sad se smeješ i to često.

- Dođi – grlim ga čvrsto.

- To si najvažnija osoba u mom životu, nemoj to nikad da zaboravip.

- Volim te mama.

- I ja tebe dušo.

- Gde je moj tata? – pita me Marija.

- Ne znam dušo, sigurno je tu.

- Nema ga.

- Pozvaću ga, uvek nosi telefon sa sobom.

- Nikol.

- Hej gde si?

- Morao sam hitno da izađem?

- Ne bežiž?

- Ja? Nikad.

- Dobro.

- Nikol, volim te.

- Volim i ja tebe.

Prekinem vezu. Ja ne zaslužujem ovog čoveka.

- Mama telefon – viknuo je Mateja.

- Idem. Gospođo Blum nastavićemo kasnije.

- Izvoli mama.

- Hvala. Molim.