Moj izbor 🔚

12

Ne znam zašto plačem ali plačem. Mateja mi je ispričao da je želeo da vidi auto i Majkl ga je odveo, tamo su se zadržali a kako moj sin želi sve da vidi naterao je Majkla da mu sve pokaže. Osećam se malo gupo jer sam ga onako napala na parkingu ali koga ujede zmija boji se i guštera. Mislim da nikad neću imati normalan život. Zar će uvek biti ovako? Ugasim svetla i krenem na spavanja kad neko zazvoni na mojim vratima.

- Majkle.

- Ćao, mogu li da uđem?

Sklonim se u stranu. Šta ću sad da mu kažem.

- Nikol . . . plakala si. Žao mi je, nisam znao . . .

- Ja . . . – prekinem ga.

- Preterano sam reagovala.

- Bila si uplašena. Je li neko ranije povredio tvog sina?

- Slušaj, izvini što sam vikala na tebe, onoliko, ali . . .

- Zašto to radiš?

- Šta?

- Teraš me od sebe. Znam ko si ti.

- Molim?

- Ti si Nikolija prezime ti počinje na slovo s, a tvoj sin je Mateja.

- To to je rekla Marija?

- Ne, istražio sam te. Imala si odličan život, karijeru, porodicu . . . od čega si pobegla?

- Ti . . . nemaš pravo to da radiš. Ne smeš da me istražuješ, ne želim da kopaš po mojoj prošlosti.

- Bio sam obazriv, hoćeš li mi reći od čega bežiš?

- To se tebe . . .

- Nikol, ili Nikolija – hvata me za ruke.

- Želim da ti pomognem, ti si meni pomogla.

- Meni pomoć nije potrebna.

- Ne bih rekao.

- Mislim da treba da odeš.

- Mislim da neću otići.

- Ja radim za tebe i to je sve, ostalo te se ne tiče – izvučem svoje ruke.

- Tiče me se, negde usput je počelo da me se tiče – okrenuo se i izašao.

Vrema je da napustim i ovaj grad.

***

Od jutros gledam stvari vedrije ali ideja da pobegnem me još uvek drži, zato sam rezervisano otišla na posao ali tamo me dočeka Markus Prajs, stisne zube i uđem u kancelariju.

- Gospodine Prajs, ne sećam se da imamo zakazano.

- Sam sam sebi zakazao, nadam se da se ne ljutiš srce.

- Prvo ja nisam vaše srce a kao drugo ljutim se.

- Vatrena, volim takve. Šta kažeš na večeru?

- Danas nemam živaca za tebe, zakaži drugi sastanak.

- Može, večeras uz večeru – ne odustaje.

- Zašto ne prihvatiš ne i napustiš moju kancelariju.

- Znaš, Majkl i ja smo jako dobro prijatelji a ti si samo jedna od njegovih zaslenih, šta misliš koliko ćeš opstati?

Podignem slušalicu vidno iznervirana.

- Rina, nazovi gospodina Weltona i kaži mu da imam problem u kancelariji.

- Odmah.

Kreten se smeje nadmeno dok ja ključam od besa.