Moj izbor 🔚

20

- Hvala ti Seme.

- Nema na čemu, želim vam sve najbolje.

- Hvala.

Sem mi je doneo dokumenta za usvajanje Marije, Majkl će usvojiti mog sina i redno je da i ja usvojim njegovu ćerku.

Nemam više nedoumice oko toga šta želim u životu, odabrala sam i ponosim se svojim izborom. Malo se bojim Majklove reakcije jer nisam sigurna da li je slušao ili ne, možda sam umislila ali ne verujem, svejedno reći ću mu za razgovor sa Sinanom.

- Idemo kući – obratim se telohranitelju i uđem u auto.

Usput sam se setila da nemam odgovarajuću haljinu, treba da se udam u venčanici, zaslužujem to. Svratim u butik venčanica i odaberem jednostavnu belu venčanicu od satena, izgleda kao duga bela haljina, zato mi se i dopada.

Deca su bila u dvorišti sa Lenom.

- Majkl je stigao pre desetak minuta.

- Hvala Lena.

- Sve u redu?

- Sve je u najboljem redu – nasmešim joj se i uđem unutra.

Majkl je stajao zamišljeno i vrteo je burme u rukama.

- Majkle.

- Nikol – stavio je burme u džep i prišao mi.

- Bila si u kupovinu? – pogledao je u moju kesu. Zna.

- I da i ne. Ja . . . moram nešto da ti kažem.

- Slušam.

- Videla sam se sa Sinanom – priznam i njegova reakcija izostane. Ja znam da zna, ali on ne znam da ja znam.

- I?

- I ništa, verujem da će otići.

- Zašto to veruješ?

- Zato što ovde nema šta da traži.

Njegov nedostatak reakcije me plaši jer ne želim da ga izgubim. Volim ga.

- Mogao je da te kidnapuje.

- Ja . . . morala sam ovo da privedem kraju. Započećemo novi život i ne želim senke nad njim.

- Da li znaš koliko te volim?

- Nadam se mnogo.

- Volim te toliko da bih te pustio da mi to tražiš.

- Ali ja ne želim da me pustiš.

- Znam – nasmešio se, napokon.

- Ti sve znaš – prevrnula sam očima i poljubila ga.

- Želim da potpišeš ovo.

- Šta je ovo? – otvorio je i počeo da čita.

- Želiš da usvojiš Mariju?

- Naravno da želim.

- Hajde, idemo da se venčamo i da te odvedem Bogu iza nogu.

- Moramo da povedemo i decu.

- Povešćemo ih. Nikol?

- Da?

- Nemoj da kriješ stvari od mene važi?

- Neću. Javlja mi se da dolaze bolja vremena.

- Meni se to već javilo – ljubi me u trenutku kad ulaze deca.

- Uzmite sobu – Mateja se smeška.

- Znaš ako nastaviš da nas prekidaš teško da ćeš dobiti brata – bocnem ga.

- Brata? – Majkl i Mateja su viknuli uglas.

- To je plan za jednog dana.

- Pa onda požurite, starite.

- Znaš mali je u pravu – Majkl se smeška.

- Moraćeš prvo da me oženiš.

- Idem odmah po matičara - pustio me je i izašao iz kuće.

Ludak.

***

Medeni mesec smo proveli u Australiji, odluka dece, zatim im je palo na pamet da odemo u Afriku na safari i Majkl im je odmah ispunio želju, njihove ludorije trajale su dva meseca. Čim smo se vratili kući uradila sam test za trudnoću koji je ispao pozitivan. Majkl će poludeti od sreće, od kad sam predložila bebu kao da sam ga uključila u struju. Dok čekam da dođe s posla, razmišljam kako mi je život sa njim kao u snu, predivan.

Život nije med i mleko, ali nije ni toliko loš, čovek treba samo da odabere bolju opciju. Ja nisam loša osoba, trudim se da budem dobar čovek i trudim se da sina izvedem na pravi put a to nije uvek lako. Ali ja sam majka i njegova dobrobit će mi uvek biti na prvom mestu, jer ne postoji osoba na ovom svetu koja mu želi više dobrog od mene.

Moj suprug je veoma dobar čovek, da sam ga zamislila ne bi bio bolji. On ima moju ljubav, poštovanje, poverenje . . . ima mene celu. Ali postoji mali deo u mojoj duši, onaj izdajnički deo koji se ponekad prišunja i iznenadi me. Taj deo pripada ocu mog sina, čoveku koji me je slomio na sve načine na koje se može slomiti jedna žena. Ne mogu za zaboraviti, zato učim da živim sa tim delom sebe. Ali na kraju dana to i nije tako teško, jer kad iskalkulišem više sam dobila nego što sam izgubila. Dobila sam najbolji prvi sastanak, očaravajuču prosidbu, porodicu, decu, neizmernu ljubav, poštovanje i još puo toga. Dobila sam svoju bajku, i sve to mojim izborom.