Moj izbor 🔚

5

Povratak u moj dom je bio divan, sve je onako kako se sećam. Sinan se pobrinuo da se prevezu sve naše stvari i od tada ga nismo videli. Upisala sam Mateju u vrtić i javila se Miomiroviću koji mi je dao vremena da se sredim zbog preseljenja.

- Sve je sređeno, imam kuću ovde tako da nisam imala nikakvih problema.

- U redu Nikolija onda od sutra zvanično počinješ da radiš.

- Meni odgovara.

- Tvoja kancelarija je preko puta moje a Sune je naša zajednička sekretarica, pomoći će ti da se snađeš.

- U redu, još nešto?

- Dobrodošla u tužilaštvo.

- Hvala Predraže.

Dok sam izlazila iz zgrade tužilaštva ugledala sam Sinanovu majku sa jednom ženom i dvojicom muškaraca, ona ne zna ko sam ja ali ja znam ko je ona. Ima to hladno i nedodirljivo držanje kao Sinan, gleda pravo ispred sebe i nekako s visoka dok joj drugi otvaraju vrata, kunem se da sam osetila negativnu vibraciju.

Požurim kući i provedem ostatak dana sa u šetnji sa sinom, dete treba da upozna grad.

***

- Mora da me zezaš?

- Molim?

- Ništa Sune, možeš li da mi naručiš kafu?

- Naravno.

- Hvala.

Dobila sam prvi slučaj, Selma Egemen, tužena je zbog utaje poreza, nisam znala da poseduje modnu kuću, žena ima lanac butika u Turskoj i ovde. Pa biće ovo paklen način da upoznam baku svog sina.

Do ručka sam već upoznala puno ljudi, advokati, inspektori, policajci, sudije . . .

- Čujem da si dobila kosku.

- Izvini – okrenem se ka nekoj ženi.

- Ćao, ja sam Petra.

- Zdravo Petra, Nikolija.

- Znam.

- Šta bi ono sa koskom?

- Ja sam inspektorka, imala sam tu "čast" da upoznam uvaženu gospođu Egemen.

- Toliko je bilo dobro?

- Ne pitaj, žena misli da je iznad zakona a ovde ima previše prijatelja – došle smo do automobila.

- Hm.

- Suprug joj je neka faca u Turskoj pa očigledno misli da je i ovde.

- A nije?

- Egemen holding, fabrika za proizvodnju tekstila?

- Čula sam.

- Njen suprug ima fabriku u Istanbulu a njen sin ovde.

- Zašto mi ovo govoriš?

- Zato što su ti bacilli kosku, mnogi u ovoj zgradi bi dali ruku da učine uslugu porodici Egemen.

- Hm.

- Srećno.

- Hvala, znači tako?

- Hej kako je bilo u vrtiću? – ljubim sina.

- Super.

- Nismo stigli lepo da porazgovaramo o preseljenju, da li ti se dopada ovde?

- Lepo je.

- Samo lepo?

- Čudno je ali kuća nam je veća i dvorište.

- Jeste.