Moj izbor 🔚

17

- Jel ovaj put zaista idemo na večeru? – zezam Majkla.

- Zaista.

- Ne moraš dva puta da me prosiš, udaću se za tebe.

- Hoćeš a? – ljubi me.

- Hoću.

- Ovaj put zaista idemo na poslovnu večeru.

- U redu, verujem ti.

Nakon još jednog poljubca napokon smo krenuli.

- Treba da preuzmemo jedan slučaj starateljstva, majka je pobegla u inostranstvo sa detetom i ne dozvoljava ocu da ga viđa, večeraćemo sa ocem.

- U redu.

- Odbio bih ali prijatelj prijatelja.

- Razumem, ne moraš da mi objašnjavaš.

- Stiv Diks – Majkl se obraća hostesi.

- Čekaju vas.

Pratili smo hostesu i kad nas je dovela do stola umalo se nisam šlogirala.

- Mora da me zezaš.

- Nikolija – Sinan mi se obraća onim njegovim mračnim glasom. Živ je. To je on, smršao je ali je on. Onda sam ugledala njegovu majku i dobila sam poriv da je ubijem. Želim oboje da ubijem. Svo vreme je živ? Sinan.

- Nikol? – Majkl me pogleda upitno i trepnem nekoliko puta. Sranje.

- Jesi li dobro?

- Ja . . .

- Nećeš da nas upoznaš? – Sinan mi uputi onaj svoj poluosmeh, želi da pokaže Majklu svoj značaj.

- Majkle upoznaj Sinana, mrtvog oca mog sina i njegovu majku Selmu.

Majkl se namrštio ali je pogledao u njih, verovatnio je uočio sličnosti između Mateje i Sinana. Nije mi dobro, samo da se ne srušim.

- Sedi – naređuje mi Sinan.

- Na engleskom – Majkl mu se obraća.

- Sedite – Sinan ponavlja. O Bože deca su sama kod kuće. Mateja.

- Izvinite nas – odvučem Majkla na stranu.

- Mateja je kod kuće, šta ako znaju . . .

- Ne brini, imate zaštitu od kad si mi ispričala sve.

- Zaista? – došlo mi je da ga poljubim.

- Da, sve je u redu. Dođi da vidimo šta hoće.

- Želim da pobegnem.

- Hej, nema bežanja, ja sam ovde.

- Obećavaš?

- Obećavam.

Vratili smo se natrag i smestili se.

- Izvinjavamo se zbog ovog, morao sam da ubedim verenicu da su nam deca na sigurnom – Majkl se nasmeši a Sinan je napravio "ubiću te" facu. Ovo neće biti dobro.

- Kako ste me pronašli? – pitala sam prva.

- Gospođice Samardžić zar ste zaboravili ko smo mi? – ona kučka mi se smeje.

- Na engleskom – Majkl ponavlja. Prevela sam mu šta je rekla i odgovorim joj na engleskom da nisam zaboravila ko su oni. Zbunila sam je, ne zna engleski. Dobar je osećaj.

- Otarasi ga se, želim da razgovaramo sami – Sinan mi se obraća na srpskom.

- Razgovaraćemo pred Majklom – odgovorim mu na engleskom i iznerviram ga.