Moj izbor 🔚

13

- Idemo li? – Majkl upada u moju kancelariju sa pitanjem.

- Gde?

- Kući.

- Gotova sam za minut – setim se da mi je auto kod majstora.

- Sačekaću.

Malo mi je nezgodno dok sakupljam svoje stvari a on samo stoji i gleda me.

- Buljiš – opomenem ga.

- Znam, ne mogu si pomoći. Izađi sa mnom.

- Molim? – izađi kao sastanak?

- Izađi sa mnom, deca mogu biti kod mene gospođa Blum će paziti na njih.

- Nisam bila na sastanku sto godina, zaboravila sam kako se to radi.

- Podsetiću te.

- Zaboravila sam i kako se ljubi.

- I oko toga ti mogu pomoći.

- Ne sumnjam – čini se kao čovek sa mnogo vrlina.

- Izađi sa mnom – ponovio je ali na srpskom jeziku.

- Hoću – oduševim se rečenicom i pristanem.

- Naučio sam samo jednu rečenicu na tvom jeziku – nije razumeo šta sam rekla.

- Hoću – ponovim i nasmešim se.

- Odlično, sastanak počinje sad – hvata me za ruku.

- Sad? – zbunjeno idem za njim.

- Sad kao odmah? – pitam ponovo.

- Da.

Obično ljudi pod sastankom podrazumevaju piće ili večeru, možda šetnja ili odlazak na neko lepo mesto ali Majkl Welton pod sastankom podrazumeva vožnju njegovim avionom do Pariza zbog obične večere. I evo me sad u bašti divnog restorana, pijem odlično vino uz laganu večeru, atmosferu upotpunjuju nežni zvuci violine a preko puta mene je čovek koji čini da se osećam poput princeze, i to u gradu ljubavi.

- I to je sve o mojoj porodici.

- Nedostaju ti?

- Volela bih da se viđamo češće ali jednostavno život nas je odveo na suprotnim stranama.

- Tako to obično bude. Ali bar imaš Lunu.

- Tako je. Šta je sa tobom? Jesi li pokušao da pronađeš svoje roditelje?

- Nisam.

- Da li želiš?

- Želeo sam ranije, dok sam bio dete, ali kako sad odrastao to se izgubilo, uostalom oni su odlučili da me ostave.

- Ako ti nešto znači mislim da su pogrešili jer ti si izvanredan čovek, pogledaj šta si sve postigao u životu.

- Da, ali to je sve materijalno, bojim se da sam se previše fokusirao na sticanje fizičkih stvari u životu nego na ono što je zaista važno.

- Imač divnu ćerku.

- Za koju nisam znao da postoji, propustio sam godine njenog odrastanja koje nikad neću nadoknaditi.

- Ja mislim da ti ide sjajno, čim si saznao da je tvoja ćerka prihvatio si je i uveo u svoj svet, vodiš je svuda sa sobom i nije ti bitno što ne zna jezik i što ljudi misle da je drugačija – uradio je za ćerku ono što otac mog sina nije uradio za njega.

- Nije bilo tu mnogo dileme ja sam njen otac, ponosim se njome i štitiću je od svih do kraja života, toliko je jednostavno.

- Da, roditeljstvo bi trebalo da bude jednostavno.