Moj izbor 🔚

15

Doručak u krevetu i ruža u čaši. Šta je to sa ovim čovekom? On definitivno nije sa ove planete.

- Dobro jutro – ljubi me kratko.

- Dobro jutro – povučem čaršav ipak sam gola.

- Zvala je tvoja sestra.

Ove reči me zabole jer je on tako iskren preme meni a ja ga lažem.

- Postoje stvari o meni koje bi trebalo da znaš – sklonim doručak. On zaslužuje istinu, ne mogu da ga lažem.

- U redu.

- Ukoliko posle ovog što ti kažem odlučiš da prekineš sa mnom, razumeću.

- Nikol . . .

- Nikolija, kao što već znaš i moj sin se zove Mateja a Luna je Lena i ona mi nije sestra.

- Ko je ona?

- Ona je devojka koju sam upoznala u bolnici, bila je sama i bez ikoga tako da sam je na neki način usvojila. Ponudila sam joj posao i plaćala joj fakultet a zauzvrat mi je pomagala oko sina.

- Lena.

- Da. Ja . . . dok sam studirala zabavljala sam se sa Sinanom.

- Sinan?

- Da, Sinan Egemen, on je poreklom iz Turske ali živeo je u Srbiji.

- Egemen? – zamislio se.

- Da, bili smo u vezi dve godine, dok nisam saznala da sam trudna, onda su počeli problemi. Dobila sam gomilu slika na kojima je bio Sinan sa drugim ženama zato sam otišla kod njega i zahtevala objašnjenje. Hladno mi je priznao da je sve istina, onda sam poludela i nagovestila mu da sam možda trudna – napravim pauzu.

- Onda je on poludeo i rekao mi svašta, uplašila sam se. Pobegla sam u kupatilo i morala sam na brzinu da razmislim, da donesem neki izbor jer on više nije bio on. Zato sam ga slagala da nisam trudna. Onda sam sakupila stvari i preselila se u drugi grad, nestala sam na skoro šest godine. Završila sam fakultet, upoznala Lenu, porodila se, zaposlila se . . . živela sam normalno.

- Znači on nije znao da ima dete?

- Ne, onda je jednog dana Mateja nestao.

- Zato si poludela onog dana na parkingu – zaključio je.

- Da. Neko je saznao da je Mateja Sinanov sin, oteo ga je i ostavim mi poruku.

- Kakvu?

- Da Sinan treba da povuče ponudu za neki tender. Uplašila sam se i otišla pravo kod njega. Morala sam da mu kažem istinu.

- Da li je Mateja bio povređen?

- Ne, Sinan ga je jako brzo pronašao. Vratili smo se kući i pa više nam život nije bio isti.

- Sinan je zahtevao prava?

- I da i ne, odredio nam je danonoćnu zaštitu. Došao je da vidi Mateju i pa . . . to nije prošlo dobro. Nakon toga sam dobila sam otkaz jer se firma u kojoj sam radila zatvorila ali dobila sam i ponudu da radim kao pomoćnik javnog tužioca i vratila sam se u rodni grad.

- Grad u kome živi i Sinan?

- Da. Onda je počela borba za mog sina, Sinan je želeo da ga viđa, ja nisam, onda mi je pretio da će mi ga oduzeti i to je trajalo. Zatim se dogodilo nešto čudno, Sinan je želeo da viđa sina ali nije želeo da niko zna za njega, bukvalno niko. Mrzela sam ga zbog toga.