Moj izbor 🔚

10

- Ti baš voliš da sakupljaš lutalice – Lena se smeška dok sakuplja posuđe.

- Šta je trebalo da uradim? Dete se zalepilo za mene, moj šef je izgubljen . . .

- Šta misliš kakvi će biti rezultati?

- Ne znam, za devojčicu bi bilo najbolje da budu pozitivni, imala bi bar oca.

- Pogledaj ih, Mateja je usamljen.

Okrenula sam se i ugledala decu kako uživaju u razgovoru.

- Znam ali . . .

- To je najbolje za njega, znam.

Vreme je priolazilo a mog šefa nije bilo ni na vidiku, na kraju se se deca uspavala, Mateja u svojoj sobi a Marija u mojoj.

Spremala sam se da spavanje u dnevnoj sobi kad se oglasilo zvono na mojim vratima.

- Dobro veče – to je bio Majkl.

- Dobro veče.

- Znam da kasnim ali bio sam u Srbiju i . . . sve se odužilo.

- Uđi - sklonim se u stranu.

- Hvala,

Umoran je, vidim to na njemu.

- Nešto za piće?

- Bio bih ti zahvalan.

- Imam neki viski i crno vino.

- Viski, hvala.

Sipam mu piće i smestim se preko puta njega.

- Ona je moja ćerka – rekao je i otpio veći deo viskija. Da mi je neko rekao da će moj šef koga sam dva puta videla sedeti u mojoj dnevnoj sobi i piti, ne bih verovala.

- Ona je sjajno dete.

- Treba da budem otac osmogodišnjoj devojčici. Kako to da izvedem?

- Dan po dan.

- Ti imaš sina, kako ti uspeva?

- Pa, nije uvek sjajno ali nijedan trenutak ne bih menjala.

- Ona me ne poznaje, niti ja nju, čak ne možemo ni da razgovaramo.

- Naučiće jezik, pametna je ona devojčica i već zna po nešto.

- Boji me se.

- Deluješ tako . . . preteće. Ne sad dok sediš i piješ ali generalno.

- Ona spava?

- Da, bio je ovo dug dan za nju.

- I šta sada da radim?

- Jedino što ti preostaje, budi otac.

- Bože, izvini banuo sam kod tebe u pola noći, prepustio sam ti nepoznato dete i još te smaram svojim problemima.

- U redu je, navikla sam na dramu.

- Hej – Lena nas je prekinula.

- Probudili smo te?

- Ionako sam bila žedna. Ćao Luna.

- Majkl, izvini ako smo te probudili.

- U redu je, laku noć.

- Moja sestra – objasnim.

- Bože, ne bih da probudim . . . Jesi li udata?

- Ne nisam, ne brini.

- A Maksov otac?

- Mrtav je.

- Žao mi je.

- U redu je.