Moj izbor 🔚

3

Gledam u štapić i vidim dve crte. To je to trudna sam. Moram da kažem Sinanu bez obzira na to što nikad nismo razgovarali o deci.

Vibracija mog telefona me uplaši. Nije poruka to su slike. Sinan i plavuša, Sinan i crnka, Sinan i brineta, Sinan i crvenokosa, na svakoj slici je Sinan sa drugom ženom. Udahnem duboko. Možda je fotomontaža, rekao mi je ima puno neprijatelja, uostalom . . . uostalom šta? Belu košulju sam mu ja kupila prošle godine a ova crna, takvu je nosio danas . . . Drhtavim rukama pokušam da nazovem broj od kog su mi poslate slike ali isključen je.

Pristala sam na to da se naša veza ne eksponira, ne ljutim se jer me ne predstavlja prijateljima, niti porodici, slažem se da se viđamo samo u njegovom stanu . . . i sve to radi ovog? Da bi me varao? Živim sa glavom u knjizi i vidim samo njega a on . . .

Isplačem more suza i odem u njegov stan. Mora mi ovo objasniti.

- Hej mala – otvara mi vrata sa cigaretom u ruci. Na sebi ima onu crnu košulju i u dahu mu se oseća alkohol-

- Šta je ovo? – pokažem mu slike i uđem unutra.

- Ovo su slike.

- Vidim, želiš li nešto da mi kažeš?

- Ne.

- Dve godine smo zajedno Sinane.

- Znam.

- Koliko dugo . . . me varaš? – progutam knedlu.

- Mala, ti si posebna ali ovo . . . – podigao je telefon.

- To je moj svet.

Njegov svet su kurve?

- Nisi mogao kao svaki pošten čovek da me samo ostaviš?

- Verovala ili ne pokušao sam, ali . . .

- Šta?

- Ništa.

- Znači kriješ me od celog sveta i varaš me – raspadam se, neću izdržati.

- Pretpostavljam da bi to bilo to?

To bi bilo to? On me laže i vara, i on me ostavlja?

- Ja sam . . . ja . . . – setim se svakog puta kad sam mu rekla da ga volim, svakog osmeha, dodira, zar je sve bila laž?

- Kasni mi – iskrivim istinu i osetim se kao jadnica koja pokušava da zadrži dečka na trudnoću.

- Molim?! – dreknuo je i uplašila sam se.

- Ja . . .

- Zar ne piješ pilule? Uverila si me da je tako, verovao sam ti! – pretvorio se u besno čudovište.

- Ne možeš biti trudna, mi smo nebo i zemlja, mi nismo jedno za drugo! – unosi mi se u facu i prvi put od kako ga poznajem uplašila sam se.

- Sinane . . .

- Sranje – pusta me i okreće se besno. Udario je u stakleni sto i slomio ga, poskočila sam u mestu. Beži. Mozak mi vrišti i muka mi je. Pobegnem u kupatilo i zaključam vrata.

Diši, diši. Pokušavam da iskontrolišem mučninu.

- Nikolija, otvori vrata. Razgovaramo!

Šta da radim? Misli Nikolija, misli. Neće me valjda povrediti? Možda će me naterati da abortiram? O Bože, sa kim ja spavam poslednje dve godine?