Moj izbor 🔚

11

Nekako sam smotana i izgubljena, zato stojim već pola sata ispred ogledala i razmišljam šta da obučem.

- On je moj šef pobogu – dohvatim letnju belu haljinu i namrštim se.

Kupila sam haljinu za Mariju i flašu vina za Majkla.

Kao što je i obećao poslao je vozača po nas, moj sin ga je svo vreme smarao o automobilu.

Majklova kuća je nebezbedna za decu, mislim ogromna je ali ima otvoren bazen, ogromnu garažu i mnogo ivica.

- Dobro veče – Marija nam je otvorila vrata sva srećna.

- Ćao. Ok – zaljuljala sam se kad me je zagrlila.

- Ovo je za tebe – pružam joj kesu i izvadila je haljinu.

- Hvala.

- Nema na čemu.

- Ćao – Majkl mi se smeši.

- Ćao.

- Druže.

- Ćao Majkle – sudarili su se pesnicama.

- Mogu li da . . . pokažem Majklu . . . kući? – pitala je Marija na engleskom.

- Naravno – on joj se smeši.

- Idemo – deca su se izgubila.

- Ovo je za tebe – pružam mu vino.

- Hvala, uđi.

Njegova kuća ostavlja bez daha, u tonovima je crne i bele boje, impresivno.

- Molim te sedi, večera još uvek nije gotova.

- Hvala – ovo je čudno.

- Kuća ti je prelepa.

- Hvala, povešću te u obilazak.

- U redu.

Obišli smo ovu kućerinu, usput smo sreli decu ostavili ih da se zabavljaju.

***

- Jesi li dobro? – Majkl me pita.

- Da, samo . . .

- Osećaš se prijatnije u svojoj kući?

- Tako je, uostalom ovo je . . . ti si mi šef i čudno je – priznam.

- Da li postoji razlog zbog kog ne želiš da budeš ovde? Dečko, ljubavnik . . .

- Ne . . . samo je čudno.

- Ne želim da misliš kako te iskorišćavam, treba mi tvoja pomoć to priznajem, ali isto tako i uživam u tvom društvu.

- Želim da razjasnimo nešto, čisto da ne bude zabune. Nemam ništa protiv da se deca druže i pomoći ću ti koliko mogu oko Marije, ali to će biti sve. Ovakve večere, izlasci . . . to neće biti potrebno.

- Hm – protrljao je bradu ali nije ništa rekao.

- Gospodine, večera je gotova.

Tip ima kuvaricu, pa naravno.

- Idem po decu.

Večera nije bila loša, uglavnom zbog dece koji su stalno brbljali, Mateja je odlučio da nauči Mariju jezik i zabavljaju se.

***

Ne znam zašto je Markus Prajs zapeo da ja budem njegov advokat, kreten se zalepio za mene i ne popušta, da ne govorim o tome kako me drsko gleda, uvek. Nekako preguram sastanak napokon krenem kući.