#1 Samo budi tu 🔚

Prvo poglavlje

Šta pomisliti kad imaš blizak susret sa smrću? 
Neko kaže vidiš svetlo,proleti ti ceo život pred očima ,pomiriš se sa sudbinom . Ali ne. Ja sam samo videla moga oca slomljenog pošto ga je majka ostavila taj isti dan.
Kada su kola udarila u bankinu ja sam videla njega kako plače. Moj heroj jeca za ženom koja ne vredi ni koliko crno ispod njegovih noktiju. Onda je sve postalo tamno.

Probudila sam se u bolnici  sledeći dan dok mi je veći deo tela bio prekriven zavojima. Moj brat Kosta je bio pored kreveta zureći u mene crvenih očiju.

On je vozio. Tek je kupio nov automobil i ja sam ga davila da me provoza po kraju. Pristao je i vozili smo se sat,dva dok se konačno nismo vratili kući i tamo zatekli pijanog oca kako plače kao malo dete. Rekao nam je da nas je majka napustila. Našla je ljubavnika koji može da joj priušti sve što tata nije. Kosta se razbesneo i potrčao ka kolima da je nadje a i ja za njim. Od prevelike brzine je izgubio kontrolu nad autom i sleteo sa puta.Na sreću,prošao je samo sa dva polomljena rebra. Na moju nesreću, suvozačeva strana je bila uništena. Trebalo im je skoro dva sata da me izvuku iz olupine od auta. Ostala sam nepokretna. Vezana za invalidska kolica sve zbog nje.
 
Ne,ne krivim Kostu,nije razmišljao tada trevezno a ja svakako kao devojčurak od 14 godina nisam slutila da će se nešto desiti. Ali jeste. Krivim nju. Vesnu. Ženu koja nije trebala biti majka ali jeste. Napustila nas je i više nikada nije nazvala. Nije se pojavila ni kada sam bila u bolnici,kada sam izašla nije je bilo.

Opet mi klize suze izdajice niz lice.  Prema toj ženi ne osecam ništa više ali i dalje boli. I dalje komadići duše se kidaju. Kao i uvek u ovo vreme se setim nje. Danas je tri godine od nesreće.

Već tri  godine mesto pored prozora je moje. Naučila sam da se krećem sa kolicima  po kući ,da obavljam kućne poslove. Osnovno. Ostala sam optimista da ću jednog dana prohodati ali sam ipak slabo izlazila medju ljude. Nervirala su me zagledanja i zapitkivanja pa sam to izbegavala. Učila sam od kuće i onda vanredno polagala ispite. Želela sam da budem advokat ali opet iako uspem da upišem taj fakultet ,kakve vajde od advokata u kolicima?

Opet kažem moj optimizam je jedino što me je držalo da ne potonem. Čak sam i pristala da probam da krenem u redovnu školu opet. Samo par dana da vidim kako bi to funkcionisalo.

Kosta je otišao za Ameriku u potrazi za načinom da dobijem svoje noge nazad. A tata je bio uvek tu za mene. Podneo je sve što mu je Vesna napravila i preživeo zbog mene. On je moja stena,moj oslonac i sreća. 

Gledajući tako kroz  prozor mnoge stvari zapaziš. Kako se polako belilo dana stapa u tminu noći. Kišne kapi koje udaraju po vrelom asfaltu leti, dečiju graju,komšinice dok ogovaraju druge komšinice. I onda vidim dva najlepša čokoladna oka kako zure u mene.

Trebalo mi je par sekundi da shvatim da stoji ispred prozora i bukvalno gleda u mene.   Kad sam se povratila iz prvobitnog šoka shvatila sam da je to naš komšija Vuk. 

Retko kad je ovde jer studira arhitekturu u Francuskoj. Dobio je stipendiju kada je završio srednju i otišao. Dolazi on i dalje ovde ali mislim da će ostati tamo kad završi studije.

I dalje je lep kao sam Apolon.Visok i tamnog tena,čokoladnih očiju. Još je razvijeniji nego što je bio pre. Balavim nad njim opet! O da,bio je moja prva simpatija. Bolje rečeno jedina simpatija jer sam ostala u kolicima. Doduše nije da me je primećivao i onda. Stariji je od mene četiri godine  i totalno nedostupan. Znao je ovako ponekad da bane nenajavljen da vidi šta radimo.

Nisam pomenula da je jako fin i kulturan? Ponašao se prema meni kao drugi brat.
 
Blago kuckanje po prozoru me trgne.
"Tićo? Jesi tu? " nabacio je svoj neodoljivi osmeh .
"Umm. Pa jesam,malo sam se zamislila. Ovaaaj,hajde udji otvoriću ti vrata. "
"U stvari u nekoj sam žurbi,hteo sam samo da pitam da li je tu čika Rade treba mi pomoć oko nečega."
"Tata je na poslu trenutno,vraća se oko 5 pa mogu  mu reći da si ga tražio."
"To bi bilo super ,hvala ti ." 
Okrenuo se i krenuo ka svojoj kući pa se vratio do prozora opet. 
"Hvataj!"
Pre nego što sam se snašla nešto mr je pogodilo u glavu.
"Slabi su ti refleksi Tićo !" Nakezio se i otrčao.
Gledam za njim dok nije ušao u svoje dvorište pa onda pogledam u svoje krilo.
  
Kinder jaje. Ladno me je gadjao kinder jajetom .

Sad se ja smejem samoj sebi. Pojedem ono kinder jaje u slast a igračkicu koju sam dobila stavim u džep.

Od danas ovo mi je omiljena poslastica. Pored njega,naravno. Mašta može svašta zar ne? Moja upravo puca sto na sat.

Ili je to moje srce ?

Za moga narcisa najdražeg . Krrrrrećeeem!😁😁😉 user24238910 ❤❤❤