#1 Samo budi tu 🔚

Dvadeset deveto poglavlje

-Dejmon-

Konopci na kojima životinja visi su već odavno nakapani krvlju ,usekli su mu se u meso i mene to jako raduje.

Ja koji sam dao zakletvu da ću spavasavati ljude.
Ja koji sam dao zakletvu da ću ceniti ljudski život.
Ja , Dejmon Evans se upravo spremam da pogazim svoju čast,reč,da pogazim svoju zakletvu jer ću mučiti drugo ljudsko biće.

Umesto da mi bude odvratno i gnusno to što želim da ga raščinim na sitne delove i da više ne postoji ,ja sa nestrpljenjem čekam da mu izlomim koščice.

Memla i budj se osećaju svuda oko nas i čuje se kapljanje vode po hladnom betonskom podu. Prigodno mesto da gad okonča svoj bedni život.
Rajan me je ugledao ali mu se ne javljam već se fokusiram na gada koji visi samo par metara od mene.

Podiže polako glavu i vidim da mu je lice već prilično krvavo ali mu i dalje osmeh titra na usnama.

"Ohoo. Vidi i batica nam je došao. Hoćeš mi reći kako je moja mila ženica?"
Zaletim se i udarim ga svom silinom u stomak pa mu izbijem vazduh .

Krklja i kašlje ,kad napokon prodiše  već smo ga skinuli sa konopca i bacili na zemlju.
"Moram priznati da za jednog mlohavca,prilično dobro udaraš. Da li se Rebeki svidjaju moji otisci po licu? Tako neće nikad moći da me zaboravi.."

Krenem divljački da ga šutiram jer sama njegova pojava a sada i ove reči me teraju da ubijem pseto bez razmišljanja.

Rajan me odvaja od njega i smiruje.
"Pusti me! Neću ga ubiti,to zadovoljstvo nažalost ću prepustiti tebi. Ali to ne znači da ne mogu poneku kost da mu slomim."

Prilazim Brendonu koji se ludački smeje i odvezujem mu ruke. Rajan se približava i pokušava da me spreči ali ja samo odmahnem glavom i on ostaje sa strane da posmatra.
"Vidiš Brendone,takvo govno kao ti ne zaslužuje da diše isti vazduh kao moja sestra."
Uvrnem mu kažiprst leve ruke i polomim ga.

Želudac mi se okreće na krckanje kostiju za koje sam ja zaslužan ali se priberem jer drugačije ne može.

"Ubiću je! Čuješ li me? Onda ću preći na vašu majku!"

Uvrnem mu i kažiprst na desnoj ruci i slomim i njega.
Brendon vrišti i psuje a ja ne prestajem sve dok mu ne izlomim sve prste na rukama.

On se već valja po zemlji od bolova,krvavih šaka.
Koščice šaka sada vise na koži  dok se on usrao i upišao tu pred nama.

"U sopstvenim govnima se valjaš smrade! Za svaku sestrinu suzu ću ti naplatiti! Za svaku modricu,podliv,rasečenu usnu! Ti odavde ne izlaziš živ!"
"Neeemoooj!"

"Je l' i ona molila nemoj? Jesi prestao da je tučeš?!"

Razjaren njegovim nemoj ponovo ga šutiram i skoro skačem po njemu pa me opet odlepljuju od njega i Rajan me izvlači van skladišta.
" Polomio si mu kosti i dobro ga premlatio. Dalje je moj. Računaj da više ne postoji."

"Šta ćeš da mu uradiš?"
"Zaista hoćeš da znaš?"

Podigao je obrvu i pronicljivo me pogledao.
Odmahnuo sam glavom. Ne želim da znam. Šta god da ga snadje biće bolno i sporo , u to sam siguran.
"Hoću samo da mi javiš kad sve bude gotovo."

Klimnuo mi je glavom i ušao unutra. Ostao sam tu još par minuta i udisao vazduh pohlepno kao da mi život o koncu visi.

Ja sam mučio nekoga. Gurao sam to što sam uradio u zabačeni deo svog mozga dok su se Brendonovi životinjski urlici razlegali okolinom.

Seo sam u auto jer nisam mogao više to da slušam i odvezao se u hotel.
Potreban mi je hladan tuš da razbistrim glavu,da smirim uzlupalo srce i nervoznu krv koja mi je kolala venama.