#1 Samo budi tu 🔚

Deseto poglavlje

Da li je moguće da mi se svidjaju dve osobe u isto vreme?
S jedne strane tu je Vuk ,koji mi se svidja otkad znam za sebe ali je naravno nedostupan. Naravno,nije se potrudio da mi kaže da ima devojku . Izgleda da on ide tako okolo i ljubi koga stigne,pa i mene .

A sad tu je i Dejmon. O Vuku opet znam ponešto a o njemu ništa. Povrh svega dosta je stariji od mene i prijatelj moga brata. S obzirom da je Kosta jako zaštitnički nastrojen prema meni ko zna kako bi odreagovao da zna da je Dejmon proveo noć u mom krevetu.

Iz tog razloga sam rešila da se pravim luda kao da se to nije ni desilo. Nismo se poljubili i nije spavao u mom krevetu!

To super zvuči u mojoj glavi ali u Dejmonovoj ne. Svaki trenutak kada smo sami je koristio da me podseti svega iako nije ponovo pokušavao da me poljubi.

Nisam sigurna da li me to više raduje ili baca u očaj?
Godili su mi ona dva poljupca itekako.

Prošlo je desetak dana od Vukovog rodjendana a o njemu ni traga ni glasa. Da ne čujem od tate da radi na gradilištu pomislila bih da je otišao za Francusku. A tata ne bi bio tata da nije pozvao jedno veče Vuka na večeru jer je on jako "kulturan " i "fin" mladić.
Možeš misliti,kako da ne. I sad koliko god ja pokušavala da izbegnem večeru Rade nije popuštao. Te nije lepo,pa moram se sa nekim družiti,pa dobar je prema meni i dođavola.

S obzirom da ja nisam mogla da se eskiviram tu famoznu večeru moj dragi tatica jeste. A sa njim zajedno i Kosta , a Dejmon je otišao u posetu majčinim.u Loznicu.Divota! 'Ladno su me nasamarili ne bi li ostala sama sa njim. I sad ja kao budala čekam Vuka,koji ima devojku ,da dodje kod mene na večeru.

Trebala sam mu napraviti pohovane veverice sa ricinusom pa da se sit najede! 

Čuje se kucanje na ulaznim vratima pa uzdahnem duboko
i otvorim.

I dalje je lep do bola. Joj živote robijo!
"Hajde udji,nećemo stajati na vratima kao dva debila."
"Oke,oke. Nisi nešto raspoložena večeras?"

Sagne se lepo pa me poljubi u obraz pa se sita nadišem njegovog opojnog mirisa. Pa da li je moguće. Sreća pa sam u kolicima jer teško da bi ostala na nogama.

"Čini ti se. Ispalili su nas svi za večeru pa si zaglavljen sa mnom."
"Nije bitno,prija mi tvoje društvo."

Osmeh od milion dolara koji mi upućuje me opet razoružava. E ne nećeš kokoško!Zauzet!
"Kako je Sara?Zašto nisi nju poveo?"
"E super je. Ima nekih obaveza pa se nismo videli par dana."
"Deluje kao jako dobra devojka."
"Da,Sara je divna. "
"Koliko ste zajedno?"
"Pa negde oko godinu dana."

Konju!Ljubiš mene a devojku imaš već godinu dana!

"A ti ?Imaš ti nekoga?"
Ne.Ne.Ali zar mora on da zna?
Jebote zašto mi uopšte treba ovaj razgovor? Moj izmišljeni dečko je trenutno jako daleko i jako nedostupan .

"Ne. Mislim da .Vidjam se sa nekim."
"A ko je taj neko?"
 
Sedi preko puta mene za trepezarijskim stolom i pomera ruku ka mojoj sa onim djavolastim osmehom. Ako me slučajno dodirne ostaću mutava i neću sklopiti nijednu prostu rečenicu.
"Pa?"

Smeje se i dalje i već je ispreplitao prste sa mojima. Čini mi se da od njegovih prstiju ostaju vatreni tragovi jer imam osećaj da mi šaka gori.

"Malena zar ste počeli večeru bez mene?"

Povučem ruku brzinom svetlosti a Vuk ustane i pozdravi se sa Dejmonom koji se odjednom.tu stvorio.
Kad je završio sa Vukom okrene se ka meni i spusti jedan brzinski poljubac na moje usne pa mi pritom prošapuće:
"Zahvalićeš mi se kasnije što izvlačim tvoje slatko dupence."