#1 Samo budi tu 🔚

Trideset peto poglavlje

-Tijana-

Let do Vašingtona je za mene prošao u suštini lepo. Ako izuzmem činjenicu da sam bila prestravljena letenjem,da sam skoro pa pokidala naslon od sedišta stiskanjem prilikom poletanja,a i sletanja.

U masi ljudi koji su se gurali da prodju i ugledaju nekog svog,nekog ko ih čeka njegove oči sam osetila na sebi. Stajao je nedaleko od vrata i u ruci držao buket belih ruža. Nisam mogla da se suzdržim ,nisu me zanimali ni svi ljudi oko mene ja sam potrčala njemu u zagrljaj.

Ispustio je ruže na pod i spretno me uhvatio rukama pa potom i poljubio ,time mi izvlačeći tlo pod nogama.

Jedva smo se nekako dovukli do auta od silnih poljubaca i zagrljaja. Nisam gledala kuda idemo,nisam uopšte nijednom razgledala ulice Vašingtona od aerodroma do stana.

Gledala sam u njegov profil,naše ruke koje smo držali spojene i povremeno kada pogleda u mene ,u njegove oči.

Vrata od stana se nisu propisno ni zatvorila ,a nas dvoje smo već kidali delove garderobe jedno sa drugog.
Suva strast se osećala u vazduhu i jedino što sam želela je da me što pre ispuni. Želela sam da osetim kožu uz kožu,dah uz dah dok se spajamo u divljem zanosu.

Naravno da nismo stigli ni do sobe.Uzeo me je na podu predsoblja . Bilo je jako,grubo,vlažno i predobro u isto vreme.

Dugo smo nakon toga ležali na podu i posmatrali jedno drugo sa osmesima na licu. Nisam verovala da sam tu pored njega.

Dani potom su bili ispunjeni dugim šetnjama ,obilascima znamenitosti,vodjenju ljubavi u svim mogućim prostorijama u stanu,na svakoj mogućoj površini.

Svako atom mene je voleo svako njegov atom.

Dejmon je dobio posao u drugoj bolnici pa jedino vreme kad nismo bili zajedno je to kada je on na poslu. U to vreme ja sam prelistavala knjige koje su mi potrebne za fakultet.

Jednog takvog dana na vratima su se pojavili njegovi roditelji. Nisam ih upoznala pre jer smo nas dvoje bili u našem balonu sreće u kom nisu postajali drugi ljudi.

Isprva,nisam znala kako da se postavim i kako i o čemu da razgovaram sa njima. Majka mu je bila pomalo rezervisana dok je otac bio sušta suprotnost.

Atmosfera je malo po malo bila sve prijatnija i ja sam na kraju krajeva uspela da se u potpunosti opustim u njihovom društvu.

Kasnije nam se pridružio i Dejmon ,koji se iznenadio dolaskom svojih roditelja.
Ostali smo u razgovoru i smehu sa njima do kasno u noć. Dejmonova majka,Milena je bila jako prijatna i inteligentna žena,a ne mrgud kako se činilo.

Na njihovom odlasku ,ona me je zagrlila i rekla da joj je drago što je njen sin pronašao nekog poput mene.
Srce mi je bilo puno zbog njenih reči.Prihvatili su me kao nekog svog.

Rebeku sam upoznala samo par dana kasnije jer je konačno završila sa svim terapijama kod psihijatra i sama rešila da nas poseti.
Njene oči nisu imale sjaj iako su se usne razvlačile u osmeh. Na obrazima je imala dva ogromna ožiljka,dve duboke brazde koje su joj kvarile lepotu. Nisam želela da se oseća loše i zato sam je gledala isključivo u oči dok smo pričale.

Osećala sam njenu tugu u svakoj izgovorenoj reči,u svakom pokretu i pogledu.
Nas dve smo se jako zbližile od tada i nekako sam uspela da je ubedim da ode na plastičnu operaciju,ne zbog nas,zbog nje same.

Bolje će se osećati u svojoj koži.

Septembar mesec nam je jako brzo proleteo i ja sam početkom oktobra krenula na prva predavanja.
Nije bilo jednostavno kao što sam mislila. Znala sam engleski perfektno ,a opet je totalno drugačije slušati predavanja na stranom jeziku i učiti ispite na stranom jeziku.