#1 Samo budi tu 🔚

Sedamnaesto poglavlje

Tijana

Mrak i tišina oko mene. Čujem samo smirene otkucaje svoga srca. U ritmu tik-tak,tik-tak. A ne to je ipak sat na zidu . Kapci su mi teški i pokušavam da ih otvorim već neko vreme ali ne uspevam.

Čujem glasove oko sebe i znam da sam u bolničkoj sobi,operacija je gotova. Kosta,tata,Vuk. Čekaju me da se probudim,čekaju da progovorim. Pokušavam ali ne ide.

Sanjala sam divan san ,prelep. A onda se san pretvorio u košmar,pakao.

Bila sam na plaži ,koračala po toplom pesku.Zrnca peska su mi golicala tabane i osećaj je bio tako prijatan,tako stran.Vetar mi je mrsio kosu a more je bilo mirno,mirišljavo ,miris soli mi je umirivao nozdrve.Osetila sam tople dlanove na svojim ramenima i nasmejala se. Naslonila sam se na Dejmonove čvrste grudi i opustila. 

Stajali smo tako u tišini neko vreme i gledali u zalazak sunca. Krenuo je napred ka vodi a ja sam ga posmatrala. More se uzburkalo a meni se strah uvukao u kosti. Dozivala sam ga i govorila mu da ne ide ali nije slušao. Voda ga je odvukla.

"Dejmonee..."

Probudila sam se a njega nije bilo tu u sobi . Suze su me gušile i jecala sam.

"Zovite mi Dejmona,gde je on?"
Kosta je izvukao telefon iz dzepa i izašao napolje ,tata me je grlio a Vuk me je gledao sa nedokučivim izrazom na licu.

"Kako se osećaš srećo tatina?"

"Malo ošamućeno ali dobro. "

"Ti si jaka cura,sad još da nam se oporaviš."

 Vuk je prišao i zagrlio me te poljubio u čelo.

"Sve u redu malena?"

"Mhm.."

  Vrata su se otvorila i uleteo je Dejmon gledajući me svojim divnim očima. Taj njegov pogled je govorio sve,koliko sam mu bitna,koliko me voli.I u tom trenutku shvatila sam da volim i ja njega. Za par meseci postao je najsjajnija tačka u mom životu ,deo moga srca,deo mene.

Približio mi se i i pružio svoju ruku da me pomazi po obrazu a ja sam ga privukla i poljubila.

Nije mi bilo bitno ko nas posmatra. Bio mi je potreban on,njegova blizina,njegov dodir,njegove usne. Da li ste nekada imali osećaj kao da vas je munja pogodila kad vas neko poljubi?

E taj osećaj sam ja imala sada,u ušima mi je prštalo,mozak više nije reagovao.Sladak ukus mentola sa njegovih usana me je opijao i prosto sam znala da sam našla svoju srodnu dušu. Sada u ovom trenutku znam da će mi srce biti okovano njegovom ljubavlju zauvek.

Njega sam sanjala,njega sam prvog pozvala kada sam se probudila,prva misao mi je bio on ,njegove oči boje neba ,njegov osmeh koji me otapa.

Glasno nakašljavanje prekine naš poljubac i on se skloni malo od mene i prošapuće tiho:"Volim te."

Stegnem mu ruku i klimnem glavom a njemu oči zasijaju i znam da je shvatio. Znam da zna da za mene postoji samo on.

"Ako ste završili sa izlivima ljubavi ,moramo da te pregledamo."

Doktor Ivković. Zamolio je sve da izadju iz sobe i ostali smo samo Dejmon,ja i on. Dejmon me je čvrsto stezao za ruku.

"Tijana, nemoj da se prepadneš ako nema odmah reakcije. Može to da se desi jer si već dugo u kolicima. Nema očajavanja.Važi?"

"U redu doktore. Spremna sam."

Dejmon i on podignu čaršaf sa mojih nogu i pogledaju u mene.Klimnem glavom i čvrsto stegnem krevet i zaklopim oči.Tišina i ništa se ne čuje pa se i zapitam šta rade kad ih ne čujem.