#1 Samo budi tu 🔚

Dvadeset četvrto poglavlje

-Tijana-

Još mi se oči i um privikavaju na osobu ispred mene. Pored svih onih poruka ima obraza da se pojavi na mojim vratima, sa ovim njenim folirantskim osmehom koji bih rado izbrisala šamarom sa njenog lica.
"Mogu li da udjem?"
"Nema razloga da te puštam u kuću. Tako da ne,ne možeš. Ovde nisi dobrodošla kao nekad."
"Molim te Tijana,želim da razgovaram sa tobom ,želim da ti se izvinim za svoje ponašanje. Molim te,ne mogu to uraditi ovako ispred kuće."

Jebem ti mene i moju sažaljivu prirodu kad mi je svake budale žao! I znam da ću pristati i pre nego što izgovorim "u redu" ja sam vec klimnula glavom i propustila je da udje u kuću.

Smestim je u dnevni boravak i vidim da ona razgleda okolo balone i ruže koje sam dobila.
"Rodjendan ti je?"
"Očigledno."
"Oo izvini. U tom slučaju biću kratka da te ne zadržavam ,sigurno ćeš imati goste."

Trenutno prvi gost i to neželjeni je ona.I jedva čekam da joj vidim ledja.

"Pokušaj da se staviš na moje mesto. Sa Vukom sam više od godinu dana i mislila sam da me voli kao i ja njega."
"Ne mogu i neću da se stavljam na tvoje mesto."

Prevrne očima i sad bih joj rado iskopala te oči ali ostanem mirna da saslušam njeno izlaganje do kraja.

"Došao je kod mene,počeli smo da se ljubimo i.."
"Stvarno me ne zanima šta radite iza zatvorenih vrata. Mislim da su to vaše privatne stvari."
"Jesu naše privatne stvari ali da bi me razumela moram da ti objasnim do kraja. Dakle ,ljubili smo se i u jednom trenutku on je rekao tvoje ime. Ne možeš da zamisliš kako mi je bilo da dečko koga volim kaže ime druge devojke dok je sa mnom u krevetu."

Počinje da plače i da šmrca ,da briše rukama pomahnitalo suze. Razmazala joj se maskara a ona sve više jeca.
"Jaa.. njega volim. Protiv svih..sam išla zbog njega. Protiv svoga oca,majke..sestre. Svih.. samo da je on sa mnom..niko mi nije bitniji nego on.. a on je rekao tvoje ime.."

Ostajem bez teksta jer  ne znam kako bih ja reagovala da sam u njenoj situaciji...

"Saro.. ti znaš da ja nemam ništa sa njim?"
"Znam.. sada znam. Izvini zbog onih poruka ali jednostavno sam se napila ii.. eto.. poslala sam ti sve one grozote.Nisam razmišljala.svojom glavom.Bila.sam povredjena ,besna,osećala sam se izdanom. Od njega i tebe. On mi je bio dečko a tebe sam smatrala drugaricom. To nisam bila ja! Ja nisam bila takva!Sve zbog njega..Došao je pre neki dan i ispričao mi sve.  Da je i tebe ,pa takoreći zavlačio dok ga ti nisi o'ladila.Rekao mi je da je on za sve kriv. Da čim si videla da ima devojku da si ga izbegavala,da voliš Dejmona.. sve mi je rekao.Tako me je sramota svojih reči.."

Zabezeknuto gledam u nju. Zar je moguće da joj je stvarno sve rekao i da me više ona ne krivi ni za šta. Osećam se kao da mi je pao kamen sa srca jer  više nisam etiketirana kao loša devojka,loša drugarica i loša osoba.

"Saro,očigledno je sve bio nesporazum."

Podigne svoju pognutu glavu pa mi otkrije lice skroz umrljano maskarom.
"Opraštaš mi?"
"Ovaj..da."

Cikne toliko jako da mi  skoro probije bubne opne pa mi se baci oko vrata.
"Hvala,hvala,hvala.Mogu u kupatilo da se sredim malo?"
"Može.U predsoblju,prva vrata levo."

Odšeta iz dnevne sa osmehom.na licu a ja se razmišljam da li sam dobro uradila što sam joj oprostila?

Jeste u pitanju nesporazum za koji je lično Vuk kriv ali one poruke mržnje ne bih poželela nikome. Razmišljam se kako da je se otarasim i što manje vremena ptovedem u njenom društvu . Raščistile smo sve i više nema potrebe da se vidjamo a kamoli ne daj Bože družimo.

Vraća se posle par minuta očiju ponalo crvenih ali čistog lica bez tragova maskare i seda na stolicu.
"Pa.. ko je zadužen za ovo iznenadjenje?"