#1 Samo budi tu 🔚

Šesto poglavlje

  Od noći kada sam se izderala na tatu i kada smo "rešili" da ću ići na operaciju  je prošlo tri dana. Čuli smo se sa Kostom i za pet dana će stići kući. 

Odustala sam od upisa redovne četvrte godine jer će dvadesetog oktobra biti moj dan. Dan promene ili onog drugog izbegavam čak i da izgovorim to . Tako da škola i dalje ostaje vanredna jer se ne bih mogla skoncentrisati .

Danas sam odlučila da se počastim i kupim sebi i tati nešto lepo. To znači da bih morala do grada i da stisnem zube dok me ljudi gledaju dok sam u kolicima.  S obzirom da drugarica nemam,pošto su me sve okrenule ledja posle nepunih godinu dana od nesreće a Kosta nije tu,moram zamoliti tatu da me odveze do tržnog centra.

Izadjem napolje i odem do garaže i pronadjem tatu kako čeprka nešto oko kola.
"Hej,šta to radiš?"
"Neće da upale pa neće!"
"Što?"
"Ti znaš da ja nikad nisam umeo oko mehanike,dzabe i petljam pozvaću šlep službu da me odšlepaju do majstora. "
Znači ništa od tržnog centra.
"Jesi htela nešto ?"
"Ma nebitno sad,drugi put kad popraviš kola."
"Hoćeš negde da ideš?"
"Htela sam do tržnog centra da kupim nešto. Nisam odavno bila .."

Uzdahne tiho i opsuje sebi u bradu ali ga ja čujem.
"U redu je tata,stvarno. Drugi put."
"Dušo mnogo mi je drago što hoćeš da izadješ iz kuće tako da ću ti ja to i omogućiti."
"Nećemo ići taksijem tata."
"Nećemo,ne brini. Idi u kuću i spremi se ,sve ću da sredim za pola sata."
Klimnem glavom i povučem se da  uzmem šta mi treba.

Izadje ispred kuće da sačekam tatu i pored mene se pojavi Vuk.
"Ćao."
"Ćao."
"Idemo li?"
"Idemo li gde?"
Zbunjena sam ,gde idemo?
"Ja sam tvoj vozač danas,nosač kesa ,zabavljač . Iskoristi me kako ti volja."
Naceri mi se blesavo i podigne me u naručje. Val toplote prostruji mojim telom i svim silama se trudim da obuzdam disanje.  Ja i moje telo što reaguje ovako na njega. Ne mogu ni da glumim ljutnju i nezainteresovanost.

Stavi me u sedište i još mi i pojas veže kao malom detetu. Spakuje moja kolica i startuje motor automobila.

Vozimo se neko vreme u tišini i onda on progovori.
"Čuo sam za operaciju."
" Ne želim da pričam o tome. "
"Okej."
"Izvini ako sam gruba bila ali radije ne razmišljam o tome. "
"Ne ,ne sve je u redu.. Nego reci mi šta prvo radimo?"
"Kupovina .Spremi se da budeš iskorišćen ."
Zacerekamo se kao dva idiota i malo ubijemo onu tmurnu atmosferu od malopre.
Kada smo stigli u tržni centar,Vuk je gurao mene i obišao sa mnom svaki butik koji mi je pao na pamet . Naravno ja ne bi bila ja da nisam namerno pipnula skoro svaki komad garderobe u svakom butiku. Videla sam da je počeo da prevrće očima i da se premešta sa noge na nogu.

Kontam,njemu je dosadno i umorio se. Meni nije. Baš mi je zanimljivo ovako da ga mučim. On šeta a ja sedim kao kraljica.
Ali sam je rekao iskoristi me kako god želiš.

Kad smo konačno završili sa "kupovinom" bilo je skoro šest sati. Vuk je nosio moje kese a ja sam došla do suvozačevih vrata i čekala da mi pomogne da udjem u kola.

"Šta radiš večeras?"
Ha ha. Ne nasedam ponovo na tu foru tako da sam ga samo iskosa pogledala i nisam ništa odgovorila.

"Mislio sam ako ne žuriš kući da pogledamo neki film. Prošli smo malopre pored bioskopa i video sam dobar horor da se prikazuje."
"Pa ne znam baš.."
"Plašiš se horora?"
Zacereka se budala.
"Ne."
Ali se plašim,mnooogo se plašim.
"Ajde onda da odgledamo film."
"NE."
Malo suviše burno odreagujem.
"Ako se ne plašiš i nemaš drugih obaveza idemo da gledamo film."
Gura me već nazad ka tržnom centru dok ja mlataram rukama.

"Neću da ti oduzimam još više vremena.Stvarno,ceo dan si proveo sa mnom."
Samo slegne ramenima ,nasmeje se i nastavi da me gura.

Sedimo u zadnjem redu i čekamo da počne "Krug" a ja već počinjem da se ježim od uvodne špice.
Vuk gleda ka platnu i ne primećuje koliko sam se unervozila.