#1 Samo budi tu 🔚

Osmo poglavlje

  Kosta i Dejmon su otišli u sobe da se odmore od puta a tata je rasklonio sa stola posle ručka dok sam ja gledala neku emisiju na tv-u.

Razmišljam se šta da kupim Vuku za rodjendan i na internetu nadjem da možeš zvezdi da daš ime i dobiješ sertifikat za to. Uzmem broj,zapišem ga na papir i rešim da kasnije malo više proverim to. Mislim da je to onako "originalan" poklon.

Čekam već deset minuta ispred kupatila da obavim jutarnju higijenu ali Kosta se izgleda zavukao unutra i ne planira da izadje. Da sam normalna i kulturna,a nisam, čekala bih još i ne bih krenula da lupam na vrata.
"Hajde Kosta!! Što nisi otišao u kupatilo na spratu već se zavukao u moje! Ne mogu da se popnjem gore!"

Ne reaguje on jer čujem i dalje vodu da pljušti. E nećeš vala! Tek došao a već mi jede živce! Lupam i lupam,i lupam. I vrata se otvore i ja lupim u nešto mekano iz sve snage.Jedno glasno "joj " mi je dovoljno da skontam da nije reč o mome bratu već o Dejmonu.

Pa šta da se radi ,što je ušao u moje kupatilo? Jesam zlobna.
I zloba me popusti kad skontam gde sam ga udarila i molim se Bogu i Budi i Alahu ma svim mogućim svecima i Bogovima da se zemlja otvori i proguta me! Ni manje ni više sam ga zveknula po njegovom visuljku. Pipala sam ga,pipala. Joooj! Dok.ja vodim svoj unutrašnji monolog Dejmon se nakašlje i gleda me sa podignutom obrvom. 

E super! Ko zna kakve sam face slagala  pa sad sem što sam nepokretna verovatno misli i da sam poremećena.

"Izvini.. nisam htela da ga pipnem,ovaj.. uhvatim.."
Aman ! Saberi se idiote jedan!
Pročistim grlo nimalo damski i kažem.
"Nisam htela da te udarim tu. Izvini."
"Ako si htela da pipneš trebala si samo da kažeš,ispunio bih ti želju."
On meni namigne a čini mi se da mi vilica do poda visi. Šta reći sad?!

"Ma kome bre ti da pipne?Neću ja ništa da pipam!A ponajmanje tvoj,tvoj..VISULJAK!"
On se gromoglasno nasmeje i iziritira me još više.
"Srećo ovo ovde "visuljak" nije. Rado bih ti demonstrirao kakvu ja VISULJČINU imam."
  "VISULJČINU!?Šta misliš da li je to uopšte reč? A?Uostalom tvoj smoki me ne zanima."

Krenem u kupatilu iznervirana zbog njegovih prostih reči a on me uhvati za ruku i spusti je na svoje pulsirajuće medjunožje pa mi namigne.

"Pozdravlja te smoki!Vidi što ti se obradovao!"
I onda ga trzne i već hvatam vazduh jer mislim da ću se onesvestiti. Ovo nije smoki  ovo je nešto mnoooogo veće!

Otrgnem ruku i pobegnem u kupatilo pa ga zaključam.
Dok mi srce divljački lupa opet mi kroz glavu prolazi samo jedna pomisao. PIPNULA SAM GA!  Što je najgore,svidelo mi se . A Vuk?
Stvarno sam debil.
Šta će Vuk da pomisli? Ne mogu mu to ni reći.

Sredila sam i sebe i svoje misli i izašla iz kupatila. U dnevnoj na kauču je sedeo Dejmon i listao kanale na tv-u. Čim je čuo da se približavam okrenuo se i zacerekao se.
Podignem ruku sa namerom da ga zaustavim u daljem podjebavanju .
"Vidi Tijana,izvini ,stvarno."

On se to meni izvinjava?
" Ne želim da pomisliš da se stalno ovako ponašam jer to nije tako. Smešna si mi bila kako si odreagovala i prosto nisam mogao da se suzdržim."
"Neću uopšte da pričam o tome."
"Stvarno mi je žao. Neće se više ponoviti.Hajde da krenemo ispočetka."
"Kako misliš ispočetka?"
"Lepo. Ipak ću ja biti taj koji će te operisati."

A da. Na to sam u potpunosti zaboravila. Slegnem ramenima a on nastavi.
"Kad operacija bude gotova ja ću biti uz tebe sve dok se u potpunosti ne oporaviš."
"Imam ja svog doktora koji će biti tu."
"Znam da imaš svog doktora ali sam ja ipak specijalista u ovom poslu."
"Kako možeš biti specijalista tako mlad?"
"Ranije sam krenuo u školu,ranije sve završio i do sada obavio petnaest uspešnih operacija na ljudima koji su bili i u gorem stanju nego ti."
"Šta si ti kao neki genije?"