Tijana je bila beznadežno zaljubljena u Vuka, a on nju nije primećivao.
Kolo se okreće i u njeno srce se uvuče ljubav prema drugom dečku dok Vuk konačno shvata koga je imao par metara od svoje kuće sve prošle godine.
Shvatio sam da mi mala iz kraja strašno prija kao osoba. Lažem. Svidja mi se. Nekako blesavo deluje na mene i što je najžešće od svega ne može da sakrije rumenilo koje je spopadne kad sam joj blizu. Vidim i osećan da joj se svidjam. To mi svakako imponuje pa sam je čak i poljubio par puta. Svesno ili nesvesno,ljubio sam je.
Kao u nekoj magli nisam pomišljao na Sarino postojanje,jednostavno sve je nestajalo u tim poljupcima. Trenutci sa njom su prosto magični.
Morao sam da se trgnem pod hitno! Ja nisam takav tip,ne lažem,ne varam. Nisu to zaslužile. Ali naravno lakše reći nego učiniti!
Vrhunac mog ludila je nastupio kada me je Tijanin otac zvao na večeru pa se ispostavilo da smo nas dvoje sami.Neki vrag me.je terao da je ispitujem i onda saznam da ima dečka. I bam! To saznanje mi se nije svidelo ali nisam joj ni verovao da ima dečka.
Ali se "dečkić" pojavio odmah posle.Jebeni doktorčić! Nije mi uopšte jasno zašto mi to toliko smeta. Iako mi je rekla da je sa njim ,iako sam video da je ljubi kada me je ispratila do vrata poljubio sam je.
Dobio sam šamar. Zaslužio sam,nije da nisam. Cura me je postavila na svoje mesto.
Posle par dana sam rešio da ispravim sranje koje sam napravio i sa teškom mukom sam uspostavio neki normalan odnos sa njom. I eto ,sad smo drugari. Imam devojku,imam drugaricu i u pičku materinu! Nije mi i dalje jasno zašto mi više prija vreme provedeno sa Tijanom nego sa Sarom. Zašto? One su dva različita sveta i trenutno ja sam rastrzan i lud.
Radim kod Tijaninog oca da bih finansirao troškove fakulteta i zaista nemam puno vremena da balansiram sve. Jedva uklapam obaveze i ljude koji su mi bitni u svoju trenutnu zbrku. Tijani ne smeta ali zato Sari..
Ludim od nje,prosto mi skače kao dosadni skakavac po živcima.
Ništa joj nije dovoljno. Konstantno zahtevanje nemogućeg i svakojake gluposti.Ona je iz bogate porodice i navikla je da ima sve na tacni.
Znam da me na neki svoj čudan način voli ali takodje to i čudno pokazuje.
Eto sad je posle napornog dana na gradilištu čekam duže od sat vremena ispred tržnog centra. Vidim je kako se polako kreće ka kolima sa bezbroj kesa u rukama. Opet je spiskala nečiju platu na gluposti.
Prevrnem očima pa je poljubim pošto udje u kola a ona mi pruža jednu kesu u ruke. "A šta je to?" "Košulja ." "Kakva košulja?" "Armanijeva.Joj znaš kako je divna .." "Saro!Neću ovo da uzmem. Milion puta sam ti rekao da neću da mi kupuješ stvari." "Ali mojoj sestri je rodjendan i pravi veliku zabavu i znaš..."
I eto . Sramota je šta ću obući.
"Neću doći." "Kako nećeš doći?" Već trepće besno.
"Lepo. Neću doći i ovo neću obući. Ako te je sramota mojih jeftinih košulja neću ni dolaziti." "Ali Vukice,nije me sramota . Dušo tamo će biti mnogo imućnih ljudi i htela sam da te vide u najboljem svetlu." "U košulji koja košta kao pet mojih dnevnica?Ne hvala. Ne pretvaram se da sam nešto što nisam!." "Htela sam da ti tata nadje neki posao kod njega,nemoj se ljutiti." "Saro!Već imam posao." "Ali mučiš se ,moj tata će..."
Neću da zavisim od njega. Ne pada mi na pamet da koristim to što smo u vezi.
"Tvoj tata neće ništa ,sam ću da zaradim za sebe i sam ću da kupujem sebi stvari."
Već sam na trista stepeni vraćam joj onu košulju i uključujem se u saobraćaj ali ona ne prestaje da priča.
"Ne razumem zašto se ljutis?Samo sam htela da ti obezbedim dobar posao."
Bože! "Potcenjuješ me!Eto zašto!Sramota te je jer sam običan gradjevinac! Koja ti je to košulja po redu da sam odbio? Ha? A pantalone,cipele i ostale gluposti? Nikad ništa nisam prihvatio neću ni sad! Mene nije sramota da pošteno zaradim!" "To nije tačno!Ja te volim i samo hoću da izgledaš lepo!" " Slušaj! Neću ovu košulju i neću posao od tvog tate! Kraj!" "Ali od Tijaninog hoćeš!"
Vidim da samo para što joj ne izbija iz ušiju kad je spomenula Tijanu. Opet isto. Tijana joj smeta.
"Tijana mi nije devojka,ti jesi!Ispašće da te iskorišćavam!" "Ponekad mi se čini da si više sa njom nego sa mnom!" "Kako smo došli od jebene košulje do Tijane?Ti si odlepila!"
Ućutala se i gledala kroz prozor sve do njene kuće. Onda se pred kućom pravila kao da ništa nije bilo. Bila je sva slatka i medena bez napada histerije . Ja sam mehanički odgovarao na sve što me je pitala,ljubio je eto onako reda radi a zatim se vratio svojoj kući .
Razmišljam kuda više vodi ova naša veza? Imam dvadesetdve godine,nezavršen fakultet i bogatu devojku . Koju volim. Barem sam je voleo ali Bog mi je svedok da ću odlepiti zbog nje. Svakim danom mi je sve jasnije da nas ubija razlika u finansijskoj situaciji.
Ona želi sve jer je tako naučila a ja mogu tek ponešto. I ne želim da se menjam jer nisam sa njom iz koristi niti bih ikada bio sa bilo kim iz koristoljublja.
Ne znam više imam li živaca za njene hireve i ljubomoru. Jer ona je upravo to. Bolesno ljubomorna na devojku u invalidskim kolicima. Na devojku koja neće da posustane i uvek je pozitivna.
Ljubomorna je na njeno prisustvo u mom životu i pored toga što ima sve i to joj je malo.
Što smo duže u vezi sve više uvidjam njeno pravo lice i nažalost uopšte mi se ne dopada. Bojim se da vodi samo kraju naše "velike " ljubavi.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
