#1 Samo budi tu 🔚

Drugo poglavlje

Jedna od loših stvari što si u kolicima je malo teže rashladjivanje leti. Ne mogu baš da se kupam u bazenu ,moru,reci. Jedini način da se rashladim je da upalim klimu i sedim u četiri zida.

Jul mesec,jedno 400 stepeni napolju a moj tata otišao na posao i zaboravio da uključi klimu.  Tačnije,zaboravio je da spusti daljinski od klime u prizemlje  pa sad nema načina da se ja uspenjem uz stepenište po daljinski. Prosto neverovatno . Uzimam mobilni i pozivam ga.

"Halo?Dušice je l' sve u redu?"
"Radovane,zaboravio si klimu da mi uključiš. Evo topim se ovde ". Pa skoro se topim.
"Jooj Bože,izvini srećo tatina . Stvarno sam otišao u žurbi jutros. Evo pozvaću nekog od komšija da dodje do tebe. Može?"
"Nema problema. Čekam da dodje neko. Volim te tata."
"I ja tebe dušo."

Prekinem vezu,upalim laptop i pustim muziku . Taman što su se začuli prvi taktovi pesme "Sve joś miriše na nju" od Parnog Valjka,neko je pozvonio na vrata.

Hmm, to je bilo brzo. Sreća pa imamo komšije koje nam uvek izlaze u susret.

Odvezem se do vrata i otvorim ih. Vidim crne japanke pa isklesane noge,plavi sorc i crnu atlet majicu koja se napinje od mišića.  Pune usne,čokoladne oči i razbarušena smedja kosa. Glavom i bradom ,Vuk.

Gricnem donju usnu,uzdahnem pa konačno progovorim.

"Hej Vuče ćao."
"Ćao Tićo. Čika Rade me je zvao kaže da imaš nekih problema sa klima uredjajem. "
"Tačnije,zaboravio je daljinski da spusti sa sprata. A ja baš i nemam kondicije za penjanje po stepenicama ."
Nakezi mi se blesavo i osvrne se po kući.

"Jesi ti uvek tako pozitivna?"
"Pa,trudim se kao što vidiš."
"Gde ti je taj daljinski?"
  "Na spratu,na komodi u predsoblju."

Okrene se od mene i brzo se uspenje uz stepenište da bi se posle nepune minute vratio .

Pruži mi daljinski ,ja upalim klimu i gledam u njega.
Ne,ovo nije čudno uopšte.

Šta ja da pričam sa njim kad mi se od njegovog prisustva ježi svaka dlačica na telu.

"Ako je to sve da idem ja onda?"
Možeš da me poljubiš reče glasić.
Lupim samoj sebi mentalni šamar pa razvežem jezik.

"Hoćeš popiti nešto,sok kafu?"
"Ne bih da te zadržavam."
Ali ja tebe bih zadržala.
"Kao da imam šta da radim. Sedi u dnevni brzo ću ja. "
Odvezem se u kuhinju,stavim kafu,izvadim sok i uzmem čaše.

Vuk je u mojoj kući. U mom dnevnom boravku i piće samnom kafu. Koja sam ja srećnica. Ili paćenica,zavisi sa koje strane se posmatra.

Odnesem sok i čaše pa se vratim po kafu. Dodam njemu šolju pa nam se prsti dotaknu. Mene milion iglica po telu  udari od njegovog dodira pa osetim vrelinu u obrazima.

Sreća moja što  nije primetio.

"Zar ti nisi otišao.za Francusku?"
"Trebao sam ali uvek se nešto ispreči. Trenutno su to finansije. Morao sam da pauziram godinu."
"Stvarno?" On klimne glavom. "Baš mi je žao. Šta ćeš sad?"
" Za početak , planiram da radim u firmi tvoga tate. Već sam pričao sa njim i pristao je. "
 
S obzirom da moj tata drži gradjevinsku firmu sa samom pomisli na njega oznojenog bez majice mene opet oblije rumenilo.
"Tićo jesi dobro?Nešto si mi crvena?"
Krene da mi se približava  i stavi svoju šaku na moje čelo a u meni vulkan emocija proradi. Najradije bi ga pojela.  Onda sasvim neočekivano ,njegovu ruku na mom čelu zamene usne.  E tad mi se onako lepo zavrti u glavi od njegovog mirisa.  Divno.

Trepnem jednom,dva puta pa zatvorim oči.

Otvaram oči i vidim njegovo lice iznad mog. Srce mi kuca sto na sat ,preteći da će izleteti napolje. Ruke krenu blago da mi drhte a on me posmatra tako milo i blago da mislim da je od mene ostala barica. One barice poput sladoleda na vrelom letnjem danu. E takva barica.

Gleda me,trepće on,trepćem ja. Ništa mi nije jasno. Onda krene da se naginje polako ka meni  i kao u usporenom filmu već vidim šta će se dogoditi.

Protura ruke ispod moje glave,srce mi je već sišlo u pete  . Polako zatvaram oči i čekam poljubac. I čekam,i čekam.

On namešta jastuke ispod moje glave. E sad se totalno lepo razbudim i pokušavam da skontam otkud ja na kauču?

"Vuče,izvini ali šta ja pobogu radim na kauču kad sam malopre bila u kolicima?"
"Čuj nje šta me pita a malopre mi oduzela bar dva dana života."
"Ne razumem."
"Krenula si da crveniš i ja sam proverio imaš li temperaturu a ti si se onesvestila. Stavio sam te na krevet pa se upravo spremam da zovem čika Rada da dodje. "

Dok mi je došlo do mozga šta je rekao on je već izvadio telefon i tražio taton broj u imeniku.

"Nee!" ciknem a on poskoči .

"Mislim,nemoj ga zvati super sam. Bilo mi je samo mnogo toplo. Ali sad klima super radi pa mi je super."
"Sigurno?"
"Da."
"Super si?"

Pa preskačem koji otkucaj i preti mi infarkt ali može da prodje.
"Super sam. Apsolutno super. Hajde pij tu kafu."

Nasmeje mi se i odmahne glavom pa popije kafu. Čavrljali smo nešto neobavezno  i onda je krenuo kući.
Prebacim se u kolica i krenem da ga ispratim.

"Hoceš možda da prošetamo negde večeras?"
Ostanem bez teksta,vazduha,smislene rečenice
. Sve što je izlazilo iz mene zvučalo je kao neko mjaukanje.

"Šta si rekla?Ne razumem."
Urazumim se i pokušam da zvučim opuštena a u sebi već radim salto unapred .

" Kažem,što da ne. Kad si mislio?"
"Tamo negde oko osam? Ako ti odgovara,taman će biti malo svežije?"
"Može,odgovara mi."

Razmenimo brojeve i Vuk me poljubi u obraz i ode.

Upravo sam dotakla zvezde i najradije bih skakala da nije ovih glupavih kolica što me vežu. 
Izlazim sa Vukom. Vuk me je poljubio u obraz. Vuku se svidjam ja?

Milion pitanja mi se vrzma po glavi a nemam odgovora ali svakako se prepuštam ovome šta god to bilo.

Uživaću koliko god je to moguće. Za sad je to samo šetnja ali možda bude nešto više .

Meni tako treba to više ...