#1 Samo budi tu 🔚

Epilog

-Dejmon-

Kada te raduje svaki novi san,svaki novi treptaj oka jer je ona tu ,to je istinska sreća.

Imati nekog svog,nekog ko ti je srastao toliko u kožu ,u samog sebe da ne znaš gde se ti završavaš,a ona počinje je ispunjenje mojih najludjih,najlepših i najpoželjnijih snova.

Njena rasuta,duga kosa po jastuku i njene divne zaklopljene oči,dok joj glava počiva na mojim grudima su sve što želim od života ,sve što nisam tražio od Boga,a dobio sam.

Dobio sam glavnu premiju života i samo je moja i moja će ostati do kraja naših smrtnih života.

Tijana se promeškolji na mojim grudima i svojim dugim trepavicama zatrperi pa me sneno pogleda.

"Najlepši prizor mojih jutara si ti."

"Najlepši prizor naših jutara su naša dva tela zagrljena."

Spuštam polako poljubac na njeno čelo ,nos,oči i potom usne.

Može li se čovek zasititi meda sa njenih usana?Sve moje diše i postoji sa svakim njenim uzdahom i izdahom,sa svakom njenom suzom koja joj rastuži lice,sa svakim osmehom koji joj obasjava rumene obraze,svaka iskra koja gori u njenim nebo plavim očima,biće i ostaće razlog mog postojanja.

"Ljubavi,lepši rodjendanski poklon nisam mogla zamisliti.."

"Znam da mi pripadaš ,dušom,telom,srcem ali sam hteo da ti na ruci sija znak da si moja.Možda sam sebičan i posesivan ali želim da čitav svet zna da ti meni i samo meni pripadaš.Do kraja života i nakon njega."

"Čime sam te zaslužila?" Šapuće tiho na mojim usnama.

"Postojiš.To je meni sasvim dovoljno."

"Da li si nekad pomislio kad smo krenuli našu vezu da će nas dovesti dovde?"

"Iskreno,ne.Nije da nisam hteo da se ženim ali ni slutio nisam da će me u zemlji mojih predaka čekati ljubav mog života.Možda bi ranije došao,možda bismo uživali jos dana više u ovoj ljubavi."

"Da si došao ranije ja bih bila još mladja."

"Čekao bih te da porasteš,takav dragulj kao ti se ne pušta nikad."

"Misliš da bih pala na tvoje čari opet?"

"Srećo ,veruj mi ni deset "vučića" me ne bi odvojili od tebe."

"Ljubomorko."

Isplazi mi se ,a ja je uhvatim za zglobove ruku i privučem na sebe.Prepuštamo se ponovo vrtlogu strasti i ljubavi koja nas okružuje.

Kad je čovek srećan,pozitivna energija oko njega se širi i deluje i na ostatak okoline.Tako je naša zarazna sreća delovala i na moju napaćenu sestru.

KOnačno je rešila i skupila hrabrost za plastičnog hirurga.Ništa nije želela da menja na svom licu ,samo da joj vrati stari sjaj i izbriše ružne ožiljke koji su je sećali na mrtvog gada.

Rebeka je znala.Nisam joj rekao ali je znala.Prišla mi je jednog dana i u suzama mi se zahvaljivala jer je nestao iz njenog života.Kada sam pokušao da joj objasnim da ja nemam ništa sa tim,ona me je zaustavila.Rekla mi je tada da ljudi ne nestaju tek tako i da životinja poput njega bi se  do sad pojavila da dovrši započeto,jednostavno je znala  da sam ja zaslužan što je on nestao sa planete Zemlje.Klimnuo sam joj glavom tada i u mojim očima je našla odgovor na pitanje koje nije postavila.

Nismo to više spominjali ,a meni kada dodje sudnji dan ,okajavaću svoje grehe nekako.

Pošto se Rebeka polako oporavila od operacije i dobila"novo" lice krajem dve hiljade dvanaeste,Tijana i ja smo zakazali naše venčanje u aprilu dve hiljade trinaeste .Rešili smo da naše venčanje obavimo u krugu najbližih .