Tijana je bila beznadežno zaljubljena u Vuka, a on nju nije primećivao.
Kolo se okreće i u njeno srce se uvuče ljubav prema drugom dečku dok Vuk konačno shvata koga je imao par metara od svoje kuće sve prošle godine.
Ona dvojica me izludjuju. Osećam se kao jebena igračka zbog njih. Poljubac jedan,poljubac drugi a ja sam još gora jer ljubim i ja njih. Samo što sam čvrsto rešila da neću više!
Neka se lepo objasne šta žele pa da vidimo. Jesam neiskusna po pitanju toga ali glupa nisam. Nemam nameru da im više dozvoljavam da se tako ponašaju.
S obzirom da sam se smirila poslala sam.Dejmonu poruku da dodje da razgovaramo i otključala vrata od sobe da bi mogao da udje unutra.
Naravno da je ušao sav nasmejan i divan kao i uvek ali to više ne pali. Barem mislim da ne pali.
"Zvala si me?" "Mhm. Hajde sedi." "Neka,mogu ja i da stojim." "Ali ja ne mogu a kad pričam sa nekim volim da ga gledam u oči."
Prevrne očima i sedne na krevet. Pokažem rukama na nas dvoje pa počnem. "Ovo izmedju nas ne može." "Koje izmedju nas?" "Ne možeš da me ljubiš kad ti dodje." "Koliko se ja sećam i ti si mene ljubila." "Jesam,ali više neću." "A zašto ne?" "Zato što nije u redu! Ti i ja smo niko i ništa. Poznajemo se od skoro i nije mi jasno zašto me ljubiš na svakom koraku."
On ustane i prošeta se po sobi pa dodje do mene i podigne me pa me stavi da sedim pored njega na krevetu. "I to ne može!" "Ajde zabrani ni da dišem! Ovako si mi bliže pa mogu.." "A ne,nećeš!Nema poljubaca sećaš se?" "Gledaj ovako,svidjaš mi se. Jako. Zato i imam potrebu da te ljubim."
Vidim njegove razigrane plave oči koje kao da mi se smeškaju. Svidjam mu se. Osećanje je obostrano ,samo što ja nisam načisto sama sa sobom. A uostalom on ne živi ovde. To ne bi uspelo. "Pa ? Dopadaš se i ti meni ali to ne znači da možeš stalno da me ljubiš . Čoveče,zbunjuješ me! Ne znam kako da odreagujem. Ako nisi do sada skontao od četrnaeste godine sa vezana za kolica. Ja ne znam kako ovo sve funkcioniše!"
Super. Sad sam još više isfrustrirana zahvaljujući plavookom čudu ispred mene. Dejmon me uhvati za ruku i prinese je svojim usnama i poljubi je.Blagi uzdah mi se otme sa usana jer njegove usne očigledno deluju na mene omamljujuće gde god me poljubio.
"Hmm. Mogu li ovakvi poljupci?"
Udarim ga po šaci i proderem se da ne može!
"Ali zašto?Nisi mi jasna uopšte." "Nisam ni samoj sebi jasna a kamoli tebi. Šta ti uopšte hoćeš od mene?" "Kako misliš šta hoću od tebe?" "Mislim da je pitanje dovoljno jasno." "Ti si jedno tako nevino i prelepo biće da ja ne mogu da ti odolim. Želim da te ljubim stalno jer me tvoje usne tako mame da ne mogu da se obuzdam. Čini mi se da bih mogao svakodnevno da te držim za ruku i da se nikada ne zasitim tvoga prisustva. Nekako me privlačiš tom svojom blesavom pozitivnošću a ja sam se navukao kao narkoman na tebe. Posle onog poljupca stalno sam hteo još ali sam se suzdržavao zbog Koste ali kad sam te video večeras onako pogubljenu ,prosto sam morao da iskoristim priliku i ljubim te ponovo. Možda sam loš zbog toga ali ne vredi,ti si nešto najlepše što mi se dešava u poslednje vreme. Pitaš me šta hoću od tebe? Pa za početak bio bih presrećan kad bi pristala da mi budeš devojka. Šta kažeš?"
Vilica mi je dotakla pod a u rukama nemam snage da je pridignem i vratim nazad. Zamuckujem kao idiot i ne znam šta da mu kažem na ovo. "Vauu..." "Vau? Stvarno ?Samo to imaš da mi kažeš?" "Pa ja..ja .Mislim,to jest ne mislim. Zbunio si me!" "Nisam je tebe zbunio nego sam izgleda sebe osramotio. Nema veze. Laku noć."
Krene da ustane a moj mozak vrišti da ga zaustavim što na kraju i uradim kada mi ruke konačno profunkcionišu. "Vidi Dejmone,ja sam samoj sebi jako komplikovana. Svidjaš mi se ,to ne poričem ali isto tako osećam nešto prema Vuku. Znam da ima devojku ali nekako treba mi vremena da svarim to sa njim sve. " "Razumem . Zaboravi da sam bilo šta pitao." "Tvrdoglavi stvore!Samo da znaš više mi se svidja onaj blesavi Dejmon nego ovaj tvrdoglavi. Ja nemam skoro ništa da ti ponudim. Pogledaj se,ti si jednom rečju predivan,sposoban ,možeš da imaš koju god poželiš. Ja sam vezana za ova kolica ,šta će ti pola devojke,nisam cela."
I nekako mi i suze udare na oči i vid mi se zamagljuje jer u pravu sam. Ja nisam kompletna osoba i kao takva ne želim da budem bilo kome teret. Dosta je što su brat i otac osudjeni na ovu propast ,ne mogu i njemu da dozvolim da poklanja vreme nekome bez nogu. "Pogledaj me Tijana ."
Šmrcam i šmrcam a on mi podiže glavu i svojim mekim palčevima briše ove nesretnice sa lica i ljubi mi oba obraza pa potom naslanja čelo na moje.
"Ne želim da te čujem da to više ikada kažeš! Ti sa nogama ili bez njih vrediš više nego mnoge osobe na ovome svetu i zaslužuješ sreću. A ja ću da ti pomognem da dobiješ tu sreću. U oktobru se operišeš i posle toga počinje tvoj novi život. Biće težak oporavak posle ali ti ćeš hodati!Čuješ li? Ja ću ti vratiti nazad tvoje noge i ja ću se postarati da naučiš ponovo da ih koristiš!" "Znam da si obećao Kosti.." "Ženska glavo Kosta više nema veze sa tom operacijom! Ti ćeš biti moja devojka i ja sam obavezan da te usrećim." "Nisam pristala." "Ali hoćeš. Ubediću te ja,videćeš. "
Predje svojim jezikom po mojoj donjoj usni pa spusti par laganih poljubaca na moj obraz ,zatim na oči i na kraju na vrat .
"Ne svidja ti se ovo?Hmm?" "Dejmone..nije u redu.." "Hoćeš biti sa mnom?"
Nastavlja da me ljubi po vratu pa mi gricne uvo i poljubi me u kut usana.
"Biću jakooo dobar dečko. Kupiću ti cveće i čokoladu i sladoled,ona plišana srca ,držaću te za ruku ,nosiću te do kreveta. Grejaću te noću,pokrivati,masirati,kuvati. Šta kažeš?"
Ja se nasmejem jer je toliko stvari nabrojao a ja pola nisam razumela jer je njegov dah peckao moju kožu tako neobično,izazovno a opet mirno i dekoncentrisao me totalno.
"Ja se ne razumem u ovo. I ne snalazim se,dosadiću ti.A uostalom tata i Kosta ne znam kako bi reagovali." "Kosta zna." "Šta zna?!" "Rekao sam mu da mi se svidjaš pa mi je očitao oče naš o ponašanju. Uglavnom rekao je ako tebi ne smeta on se neće mešati."
Ne verujem. Priprema teren ko zna odkad.Čini mi se da mi ponestaje izgovora ,silno želim da pokušam ali se bojim . Tako se bojim. "Plašim se." "Hej,ja ću biti tu za tebe." "Ti si sad tu,ali Amerika?Ne živiš ovde sećaš se." "Šta kažeš da pustiš da sve ide svojim tokom pa kada dodje do povratka tamo smislićemo nešto? Za početak se prepusti i pristani."
Obgrlim ga rukama i poljubim u predeo izmedju vrata i ramena i prošapućem :"Pristajem!"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
