Loš momak

Poglavlje 2.

Na putu do kuće nisam mogla odvojiti misli od onoga momka.
- Gospodjice?- dozivao me Rob.
- Hm?- upitala sam.
- Došli smo.- rekao je. Pogledala sam kroz prozor. Bili smo u garaži. Izašla sam iz auta.
- I Robe molim te, dogovorili smo se da me zoveš Luna. Naljutiću se.- nasmijao se.
- Dobro Luna.- rekao je. Nasmijala sam se i ušla u kuću.
- Došla sam.- rekla sam i prošla kraj njih prema stepenicama. Pili su vino i ispalili su me maksimalno. Navikla sam. Uletila sam u sobu i zaključala vrata. Pogledala sam na sat, bilo je 8 sati. Izvukla sam iz donje ladice drugi laptop i upalila ga. Zajedno sa njim izvukla sam svoje srebrene beats slušalice. Moje misli su ponovo odlutale ka onom momku. Bar znam da imamo isti ukus. Stavila sam slušalice i preslušala pjesme koje ću puštati večeras u klubu. Biti Dj mi je oduvijek bio san. Naravno moji roditelji su uvijek htjeli da im ćerka bude dama, koja zna 7 jezika, prirodni talenat (malo sutra) za voditi njihovu firmu.
Sve je počelo kada sam bila kod Rebeke pa je njen brat miksao neke pjesme. Posmatrala sam kako radi i svidjelo mi se. Naravno ja nisam htjela miksati pjesme, htjela sam ih praviti. I tako sam jedne večeri uzela sebi novi laptop i instalirala potrebne programe. Za mojom prvom pjesmom došla je i druga pa i treća. Pa, na kraju dosta njih. Naravno pustila sam svoju najbolju drugaricu/savjetnika/psihologa da odsluša i kaže mi svoje mišljenje.

Throw back
- Šta imaš za mene?- upitala je Rebeka kada je ušla u moju sobu.
- Malo sam eksperimentisala po onom programu koji ima tvoj brat. Želiš li čuti?- pružila sam joj slušalice. Uzela ih je i stavila. Klimnula je glavom u znak da pustim pjesmu. Pustila sam joj prvu. Zatvorila je oči. U sred ničega počela je lagano plesati. Pustila se druga pjesma. Pustila se treća.
- Da li si svjesna da je ovo fenomenalno?- upitala je Rebeka.
- Stvarno?- upitala sam. Klimnula je glavom.
- Daj mi USB, da pokažem bratu.- rekla je. Skinula sam pjesme na USB i dala joj.
- Biće oduvan.- rekla je prije nego je zatvorila vrata moje sobe.

Back to reality
I tako, te večeri, njen brat me je nazvao i pitao da li je ono bilo stvarno moje. Kada sam potvrdila rekao je da kada napravim onakvih 50 pjesama da mu se javim. Prošlo je neko vrijeme i ja sam nazvala Rosa, Rebekinog brata. Ponovo je odslušao neke od pjesama i rekao je:
- Ti si talenat.-
Naravno, na to sam se samo nasmijala. Nisam znala da će to prerasti u stvarnost.
Sinoć, dobila sam poziv od Rebeke kako je Ros zakazao nastup u nekom klubu. Rekla je da će se on praviti bolestan i da će im javiti kako je našao zamjenu, tj. mene. Bila sam oduševljena i nervozna u isto vrijeme. Ali prestalo me je kada mi je Ros rekao da se prepustim muzici, da će me ona voditi i da neću napraviti grešku.
I evo me sada, stojim pred ogledalom i skeniram da li sam se dobro obukla. Navlačim još na sebe crnu bomberku (jaknicu). Svoju sivu kosu sam svezala u visoki rep.
Gledam na sat. Bilo je pola 11. Uzela sam ruksak u njega stavila laptop i slušalice. Zaključala sam sobu i rekla roditeljima da me ne uznemiravaju da mi treba sna da se pripremim za školu. Da bar. Skočila sam kroz prozor i odšunjala se do garaže. Uletila sam u auto.
- Robe, vodi me u Ekskluziv.- rekla sam. Robert je klimnuo glavom i upalio auto.
Večeras je moja noć.