Loš momak

Poglavlje 49.

Otvaram oči. Osjetim nečiji dah na vratu. Jungi je i dalje spavao. Neko je lupao po vratima.
- Luna ja sam brzo otvaraj.- rekla je Rebeka. Drmnula sam Jungija. Skočila sam i bacila mu odjeću.
- Kupatilo.- rekla sam tiho. Poslušao me je. Navukla sam brzinski odjeću.
- Luna.-
- Idem.- otvorila sam vrata. Uletila je.
- Jungi mora ići.- rekla je. Jungi je u tom momentu izašao iz kupatila.
- Zašto?- upitala sam.
- Luna?- čuo se mamin glas. Približavala se sobi.
Rebeka i ja smo refleksno gurnule Jungija na balkon i zatvorile vrata. Legla sam na krevet a Rebeka je sjela kraj mene.
- Jesi se naspavala?- upitala me je Rebeka. I kreće dramska sekcija.
- Hej. Šta radite?- ušla je mama.
- Jesam. Ništa, sada sam ustala.- protegla sam se. Pogledala je sumnjivo u mene.
- Šta?-
- Gdje ti je momak?- kretala se lagano prema kupatilu. Otvorila je vrata. Stajala je par sekundi gledajući u prazno kupatilo te ih je zatvorila.
- Otišao je sinoć, kasno.- rekla sam. Kretala se prema balkonskim vratima.
- Mama?- dozvala sam je. Otvorila je vrata. Srce mi je na momenat stalo. Počelo je ponovo kucati kada sam shvatila da je Jungi otišao. Zatvorila je vrata i sjela do mene na krevet.
- Jesi li srećna?- upitala me je. Nasmijala sam se.
- Jesam.- pomilovala me je po glavi.
- Je li te on čini srećnom?- klimnula sam glavom. Osjetila sam vrelinu u obrazima. Poljubila me je u čelo. To bi mi i Jungi radio.
- Ako je tako onda tata i ja nemamo šta da vam branimo.- rekla je. Zagrlila sam je. Na početku je bila šokirana a onda je i  ona mene zagrlila.
- Drago mi je da te ponovo mogu zagrliti.- rekla je. Posmatrala sam Rebeku, malo joj je falilo da zaplače. Odvojile smo se. Ćutke je izašla iz sobe.
- Moj red?- upitala je Rebeka i raširila ruke. Uletile smo jedna drugoj u zagrljaj.
- Stvarno lijepo utiče na tebe.- rekla je.
Ispustila sam kikot. Telefon mi je zazvonio.
- Jel otišla?- upitao je Jungi.
- Jeste. Gdje si ti?- upitala sam.
- Pred vratima.- prekinuo je poziv. Zvono se oglasilo. Došla sam do stepenica. Tata je otvorio vrata. Pričao je nešto sa Jungijem, nisam mogla čuti šta. Na kraju ga je zagrlio. Šok. Odvojili su se i Jungi je krenuo prema meni. Imao je osmijeh na licu i cvijeće u ruci.
- Ovo je za tebe.- rekao je.
- Srce će mi se istopiti, idem dok sam živa.- rekla je Rebeka i poljubila me u obraz. Jungija je potapšala po ramenu. Pozdravila se sa mojim roditeljima i izašla. Pogledala sam u Jungija. Bio je drugačiji. Njegova kosa je bila počešljana a ne spontano čupava kao inače. Na sebi je imao bijelu košulju sa tamno plavim tufnama i tamno plave hlače. Čak je dobio i malo boje u licu.
- Čemu promjena?- stavila sam svoje ruke oko njegovog vrata.
- Odlučio sam da ne budem više Loš momak.- nasmijala sam se.
- Ta odluka ti lijepo stoji.- poljubila sam ga.
- Drago mi je da to čujem.- rekao je i uvukao me u sobu.
Te njegove riječi će mi zauvijek biti urezane u mislima.

Odlučio sam da ne budem više Loš momak. I ispunio je to.

Kraj