Brzo gasim alarm. Glava će mi eksplodirati. Ustajem u sjedeći položaj i posmatram prostor u kojem se nalazim. Kraj mene leži Rebeka i njena ruka je iz nepoznatog razloga na mom stomaku a Una je bila...pola na krevetu pola na podu.
- Beka, škola.- jedva sam izutila. Prodrmala sam je. Nevoljno je otvorila oči.
- Umrijeću.- rekla sam. Rebeka je klimnula glavom. Ustale smo jedva nekako i obukle se. Uzele smo torbe. Podigla sam Unu nekako na krevet i pokrila je. Teška je kao slon.
Izašle smo i lagano šetale prema školi jer smo trebale doći sebi.
- Jel te puno boli?- upitala me je. Ona se sinoć nije napila.
- Imam osjećaj da mi je u mozgu 50 bubnjara.-
- Znači da. Poslije škole je košarkaška, valjda ćemo izdržati.-
- Kaže osoba koja se nije napila.- rekla sam.
- Nisam se naspavala, zato kažem.-
- Ne smijem piti tablete?-
- Ne, osim ako želiš da umreš.-
- Nije mi u planu ali ako me nastavi ovako boliti mislim da će biti.- rekla sam i uhvatila se za čelo. Rebeka se nasmijala.
Ušle smo u školsko dvorište.
- Koji nam je prvi čas?- upitala sam Rebeku.
- Engleski.-
- Divno.-
- Što?- pogledala me je.
- Moram sjediti sa onim debilom.- Rebeka se počela nekontrolisano smijati.
- Čemu ta facijalna ekspresija?- upitala me je. I dalje se smijala.
- Što se smiješ?-
- Aa, tako je. Ti se ne sjećaš. Bila si pijana.- opet se smijala. Sranje.
- Rebeka šta sam napravila?-
- Reću ti poslije škole, budi malo i neizvijesnosti.- ušle smo u kabinet. Ona je sjela sa Jiminoma ja sam se uputila u zadnju klupu. Jungija još nije bilo. Dobro je, zivjeću u miru još 10 sekundi. Stavila sam kapu na glavu i ruke na oči.
- A da se pomjeriš.- trgnula sam se. Pomjerila sam stolicu i Jungi je sjeo sa mnom.
- Duga noć ha?-
- Još i pitaš.- rekla sam.
- Ne ide uz tebe da se napiješ kao sinoć.- o ne. U tom momentu sam se okrenula prema Rebeki koja je gledala u mene i smijala se. Okrenula sam se prema njemu.
- Bio si sinoć u Ekskluzivu?- klimnuo je glavom.
- Bila sam sa tobom?- opet je klimnuo glavom. Stavila sam ruke na oči.
- Izvalila sam neku glupost jelde?-
- Ne jednu, više njih.-
- Ne govori mi ništa inače ću izvršiti dvostruko samoubistvo.- rekla sam. Nije progovorio. Ušla je profesorica na čas. Nešto smo pisali i slučajno sam laktom gurnula Jungijevu ruku. On mi je uzvratio.
- Šta izvodiš?- upitala sam tiho.
- Šta ti izvodiš?-
- Nemoj mi ići na živce.- rekla sam mu. Prevrnuo je očima. Udarila sam ga po rući.
- Vidim Luna i Jungi su raspoloženi za kaznenu nastavu.- rekla je profesorica. Divno.
- Ali...-
- Ništa ali.- presjekla me.
Zvanilo je.
- Mrzim te.- rekla sam mu i izletila iz kabineta.
- Alo, znaš li da je danas Košarkaška sekcija pa jesi baš danas morala na kaznenu?- upitala me je Rebeka dok je trčala za mnom.
- On je počeo.- prevrnula je očima.
- Šta se ti žališ, nisi ti ta koja sat vremena mora provesti sa nekim degenom u praznoj učionici.- rekla sam. Nasmijala se.
...
Sjedila sam u učionici. Ubrzo je i on ušao. Ja sam sjedila na jednom kraju a on na drugom. Ulazi i profesorica.
- Niste bezveze na kaznenoj nastavi. Udarate se na času. Što znači ovdje ste da sklopite primirje. Sjedite jedno do drugoga.- rekla je. Pogledala je u mene. Ustala sam i sjela do njega.
Jedva čekam da prodje ovih sat vremena.
أنت تقرأ
Loš momak
أدب الهواة"Ko bi ikada rekao da bi se djevojka kao što je ona mogla zaljubiti u klošara kao što je on." -svuda su me pratile ove priče. Nisam ih slušala. Zvali su nas Ljepotica i zvijer. - Priča o djevojci koja ima sve u životu osim svojih snova. U cilju da i...
