Loš momak

Poglavlje 43.

Ležim na krevetu u svojoj sobi. Gledam u jednu tačku na zidu i prevrćem dogadjaje od prije par sati. Nekontrolisano se tresem. Imala sam modrice po tijelu i bol je neprestano prolazila kroz mene. Najviše me je bolila duša. Suze su nečujno klizile niz moje lice. Plakala sam ali nisam ispuštala glas. Rebeka je sjedila kraj mene. Slušala sam njene jecaje.
Da nije bilo nje i Jungija taj nitkov bi me ubio. Trgnula bi se na svačiji dodir. Ovaj put to je bio Rebekin.
- Nemoj.- stavila sam ruku na mjesto gdje me je dotakla.
- Luna...-
- Samo me ne diraj.- rekla sam tiho.
Čula sam oca kako se dere ispred kuće. Njegova galama se približavala mojoj sobi.
- Ne dopuštam ti!- čula sam očev glas kada su se vrata moje sobe otvorila. Sve je utihnulo. Osjetila sam poznati miris parfema. Cigarete se nisu osjetile.
- Odlazi!- viknuo je.
- Ne.- rekla sam. Okrenula sam se. Moj pogled se susreo sa njegovim.
- Pusti ga. Rebeka, tata izadjite.- rekla sam. Hladnoća se mogla osjetiti u mom glasu. Poslušali su me. Vrata su se zatvorila a ispred njih je stajao Jungi. Gledao me je sa strahom. Posmatrao je modrice na mojim rukama. Pokrila sam se dekom. Stavila sam deku na glavu.
- Ne gledaj me tako.- rekla sam tiho. Prišao mi je i sjeo na krevet do mene. Krenuo je staviti svoju ruku na moj obraz.
- Ne...-
- Luna...-
- Rekla sam ne!- viknula sam. Trgnuo se.
- Da li te boli...-
- Sve me boli.- posmatrao me je. Vidjelo se žaljenje u njegovim očima. Zaplakala sam. Prišao mi je bliže.
- Jungi nemoj.- rekla sam. Njegove ruke su krenule prema meni.
- Ne dodiruj me.- zagrlio me je i privukao sebi. Moje ruke su bile na njegovim prsima. Plakala sam.
- Pusti me molim te.- rekla sam kroz jecaj.
- Ne.- rekao je. Vratio mi je sjećanje. Počela sam ga udarati rukama po prstima. Samo je primao udarce. Nije glasa ispuštao. Udarala sam ga dok se nisam umorila i odustala.
- Zašto? Zašto mi ne dopuštaš da te zagrlim, da stavim ruku na tvoj obraz? Da ti obrišem suze?- rekao je. Plakao je.
- Zato što je to isto i on radio.- rekla sam. Osjetila sam kad je jeza prošla kroz njega. Odmaknuo se od mene.
- Izvini.- rekao je. Ćutala sam. Pokrila sam lice.
- Da li ti je uzeo nešto?- klimnula sam glavom.
- Šta?- bio je na nogama.
- Nešto jako dragocijeno. Nešto što si ti trebao uzeti. Nešto što sam čuvala godinama.-
- Luna, šta ti je uzeo? Vratiću ti to, obećavam, samo mi moraš reći šta...-
- To se ne može vratiti.- rekla sam. Upitno me je pogledao. Uzdahnula sam duboko.
Zaplakala sam na sav glas.
- Uzeo mi je...-
- Luna...- krenuo je staviti ruku na moju nogu odmakla sam se.
- Uzeo mi je nevinost.- rekla sam.
Uhvatio se za glavu i naslonio se na zid. Udario je šakom iz sve snage u zid i izletio napolje. Rebeka je ušla.
- Luna je li sve u redu?- klimnula sam glavom.