- Prestani me pratiti. Idi svojim putem.- rekla sam. Uhvatio me je za ruku i okrenuo me.
- Saslušaj me. Molim te.- rekao je.
- Da te saslušam? Ja da TEBE saslušam? Da li si ti mene slušao kada sam ti govorila da ono što vidiš nije stvarno?-
- Jesam. Zato i želim da razgovaram.- rekao je.
- Slušam.- rekla sam. Stajali smo na sred parka.
- Sjedi na klupu.- rekao je i sjeo. Sjela sam sa njim.
- Vidi...kada sam čuo da tako živiš, nisam mogao vjerovati. Nisam mogao vjerovati da se to dešava baš tebi koja imaš sve. Mislio sam da si srećna i zavidio sam ti na tome. Ti, si me privlačila a ta tvoja zavjesa ili kako je već zoveš, ona me je odvlačila.-
- Šta pokušavaš reći?- upitala sam ga.
- Želim da kažem da prolazimo kroz iste stvari u životu.- gledala sam ga u šoku.
- Muzika je nešto što me prati od rodjenja. Moja porodica je bila finansijski nestabilna. Svaki dan pisao sam pjesme. Jednom mi je jedan čovjek rekao kako su odlične. Počeo sam ih prodavati kako bi obezbijedio bar malo novca da možemo živjeti. Jednog dana, jedan čovjek mi je dao priliku da nastupam. Ali je uslov bio da se iz Daega preselim u Seoul. Kada sam rekao roditeljima bili su protiv toga. Znali su koliko sam vezan za muziku. Rekli su mi da njihovu podršku u tome nikada neću dobiti.- zapalio je cigaru.
- Šta si uradio?-
- Otišao sam. Otišao sam ispunjavati svoje snove. Sutra nastupam sa svojim drugovima u Ekskluzivu. Nešto sam postigao, a oni nisu ni nazvali da me pitaju kako sam i da me pohvale. Boli.- rekao je i povukao dim. Djelovao je smireno. Ali ubjedjena sam da su emocije u njemu buktale. Stavila sam ruku na njegovo rame. Zagrlila sam ga.
- Možda si hladan sa vana i praviš se da ti nije stalo. Ali iznutra si topao i pun dobrote. Sve će ti se to vratiti. Vidjećeš.- rekla sam. Obgrlio me je i zagrlio me jače.
- Kako živiš takav život a i dalje se smiješ?- upitao me je.
- Zato što sam kukavica. Ne smijem se suprostaviti. Ti si uradio pravu stvar, ono što ja želim a ne mogu uraditi.- rekla sam. Odvojili smo se.
- Kada dodje pravo vrijeme, uradićeš to.- rekao je i pomilovao me po glavi. Toplota je prošla kroz mene. Zazvonio mu je telefon. Odbio je poziv.
- Moram ići.-
- Vidimo se.- rekla sam. Ustao je sa klupe i otišao.
Nikada ne bi rekla da on prolazi kroz takvo nešto. Zato se i jeste onako ponašao.
Sjedila sam još neko vrijeme na klupi.
Odlučila sam. Moje vrijeme je došlo.
Uputila sam se prema kući.
YOU ARE READING
Loš momak
Fanfiction"Ko bi ikada rekao da bi se djevojka kao što je ona mogla zaljubiti u klošara kao što je on." -svuda su me pratile ove priče. Nisam ih slušala. Zvali su nas Ljepotica i zvijer. - Priča o djevojci koja ima sve u životu osim svojih snova. U cilju da i...
